Ekonomist

43

смањења и укидања извозних царина, износили свих 357,3 милиона динара, а то ће рећи за 134,2 милиона динара више и ако је извоз у 1924. г. био релативно знатно већи.

(Ове наведене чињенице утврђују да смоми у краљевини С Х.С. још од пре две године почели осетније напуштати послератни режим ограничавања спољне трговине, режим широких забрана, конпензација и контигентирања и све се више враћати нормалним међународним трговинским односима са све јачим формирањем извоза. То доказује у осталом и статистика наше међународне спољне трговине.

Тако док је увоз износио у:

ПО о О от 92 ЛА 922 19286 ва 10240 n.

2,98 3,46 4,12 6,44. 8,30 8,22 милијарде динара; дотле је извоз још рапидније скакао, наиме он је износио:

1919. г. 1920. г. 1921. г. 1922. г. 1923. г. 1924. г.

0,68 1,32 2,46 3,69 8,04 9,58 милијарди динара.

Та иста статистика уједно утврђује још један други за Краљевину С.Х.С. повољан факат. Наиме, да смо ми већу 1924. години, дакле већ после пет година иза рата, постигли поред свих тешкоћа повољан т. ј. активан трговински биланс.

Нека ми је на овом месту дозвољено да поменем још једну чињеницу, која такође јасно илуструје сву либералност акције Краљевине С.Х.С. у правцу ублажавања препрека међународној слободној трговини. Ту мислим на олакшице и упрошћење нашег царинског поступка у међународној трговини, Наиме, и Краљевина С.Х.С. долази у онај ред европских држава, које су као чланови Друштва Народа, потписале и прихватиле „Међународну Конвенцију за упрошћење царинских формалности“ закључену 1923. г. у Женеви, иницијативом Лиге Народа. Ово нарочито помињем зато, што са задовољством могу констатовати, да је већина одредаба из поменуте Женевске Конвенције у Краљевини С.Х.С. била још раније практикована у интересу што слободније међународне трговине, нашим унутарњим царинским законодавством.

Свима овим досадашњим констатацијама ми. нећемо да кажемо да смо у погледу либерализирања наше спољне трговине, а специјално у колико се то извоза тиче, рекли своју