Ekonomist

215.

града било је 17 мезулани, удаљене по 6 часова једна од друге.

Татари су успут врло мало јели или боље рећи гладни су путовали, јер чим би се осетили сити, стужило би им се и разболели би се. Због тога би татар-Риста од Београда до Цариграда само један већи симит појео! На мезуланама. су пили обичну црну кафу или татар-кафу, а то је била само туцана кафа, коју би кашичицом захватали и гутали.

Татар-Риста никад није пио никаквих алкохолних пића. Захваљујући умерености ипак је поред свих ужасних напора, доживео пуних 90 година.

Татар-Риста се после пута одмарао у Цариграду два или три дана. МИ брзина повратка била је иста таква као и поласка. Понекад је јахао одмах из Цариграда за Букурешт. А кад је носио ферман о предаји градова Србији, хтели су га Турци убити на повратку и отети му ферман. Он то дозна, преруши се и удари пешке преко Балкана. По највећој зими продре у Влашку и отуда донесе ферман у Београд.

Суруџија је татарском камџијом терао свет да се склања с пута, јер татарин не сме ни за тренутак да се заустави. Суруџија је викао, као што се и сад чује: варда, варда! Свет је бежао чим их спази а неки би се са стоком и стрмоглавили крај друма, јер татарска камџија није никог штедела, кога на путу наиђе. Ова камџија татарска висила је на краткој дршци од 80 см. исплетена је била од јаке коже, а при дну расплетена завршавајући сваки расплет железном куглицом, које су задавале ужасне болове. Кад је неког хтео да одалами, подизао би је у вис више главе, па би је онда неколико пута заошијао док јој се цела дужина не рашири у круг, и онда би тек силно ошинуо човека или марву...

Последњи пут био је татар-Риста у Цариграду 1876 г., пред објаву српско-турског рата, ну тада већ на поштанским колима као курир наше владе.

Пошто и тада држава није бринула за трговачке пошиљке новаца и писама, то су се сами трговци довијали и гледали да их преко поузданих људи испрате, или су још најчешће уговарали такве термине исплате, који су падали о великим празницима кад су у дотичним местима држани велики сајмови па су и они морали ићи тамо.