Ekonomist
21
У Албанији све су људске творевине, тела и душе, скамењене, препотопским дахом дишу и бацају човека дубокоу преисторију каменог доба. Например они имају неку најпростију врсту сплава, који зову по Барону Нопчи ширн, по Либерту шерк, по Ловри Михачевићу шрина, и сад како ћемо да дознамо које је име правог У осталом можда се локално различно зову. Од врбовине с палца дебеле исплету праву лесу али с широким размацима, обично је један и по метар дужине а нешто мање ширине, и под њу потуре надуване и ликом чврсто завезане 4 мешине. Кад је леса од два метра онда потуре и привежу под њу ипо 8 мешина. Путник потрбушке легне на ту лесу издигне главу и ноге; а ако има пошту она је завијена у кожни улч или је турена у мешиницу, па стоји поред њега, јер само се по један човек с малим пртљагом може превозити. Скелеџија, за тим, узме једну засебну мешину, па је себи привеже ужетима почињући од 4 бадрљичасте надуване ноге око груди и бутина. Сад Скелаџија отури трину од обале и док је плитко гура је пред собом, а где је дубоко поред ње плива. Путник се боји за њега да ћегау брзој матици испред очију нестати, па тешко и њему онда, а скелеџија опет погледа на путника да не изгуби равнотежу и довикује му: Мос киф-риг-ри рахаг (Не бој се, стој мирно). Овим се тринама служе само за траверзирање — с једне обале на другу — а никад да броде низ воду даље у какво место. Коњи сами препливају, а скелеџија их обично држи за дугачко уже. — Мени је покојни Јоле Пилетић причао да су се ицрногорски четници негда на тулумима преко Зете превозили. И ово би онда код Никшића била најсевернија тачка употребе трине.
Ради поређења овде ћу навести да се у запуштеној Месопотанији и Асирији и сад помоћу мешина прелазе преко река, а Непгу Гауага кад је откопавао Ниниву нашао је на барељефима фигуре да с привезаном по једном мешином исто тако људи броде с обале на обалу, али сами без трине (Тгаејег, Zur Forschung iber alte Sehifistypen Correspondenz-Blatt der deutsch. Gesell. fiir Antrop. Ethnol und Urgeschichte. Ne 4 a 5 1904).
Дакле од тог доба па до сад протекло је три хиљаде година!
У врло старинске типове ваља урачунати и чунове, од