Ekonomist

995

без посла и радништво, били су незапослени и шпедитери, није искоришћено земљиште у нашем пристаништу и губила је целокупна наша народна привреда.

6. Целокупан прекоморски увоз и извоз Словеначке врши се за сада преко Трста. Железничка тарифа није до сада водила рачуна о могућности скретања Словеначке трговине 5 Сушачку луку.

Кад је ступила на снагу нова железничка тарифа, промет је на Сушаку нагло заостајао, и услови за трговину и занат, према речима представке, — постали су страшни. То стање потрајаће све дотле, док се не примени једино средство, које је сасвим изузетно, али је изузетан и положај Сушака, — а то је: стварање слободне луке и слободне царинске зоне на Сушаку.

Ту представка од констатације чињеница прелази у молбу упућену Министру Финансија, да цело подручје града Сушака прогласи слободном царинском зоном. Од спровођења у живот тога предлога привредници Сушака очекују:

а.) Сушак ће постати тржиште за своје залеђе и транзитна лука за трговину са иностранством;

6.) Локална, мала трговина биће очувана од сигурне пропасти, која јој данас прети;

в.) Приватна иницијатива, рачунајући са рентабилношћу свих техничких средстава у пристаништу створиће магацине за увозну трговину и нове трговачке радње у већем стилу;

г.) Живот на Сушаку постаће јефтинији него на Ријеци и садашња привлачност Ријеке измениће се у корист Сушака,

д.) Јачањем Сушачке привреде, јачала би, према основном економском закону, и економска снага целог Хрв. Приморја.

e.) Нова национална наша царинска граница, која би ишла од моста Жакља до пристаништа „Плумбум, код Мартиншћице, била би природнија и технички много боља од данашње. (Оно, што би држава жртвовала за Сушак на приходу од царина, добила би на порезима једног слободног града, који би економски напредовао, а Сушак и као слободна зона не би изашао из пореског подручја наше. државе.

Истовремено са представком и молбом' Савеза Трговаца на Сушаку, упутиле су !. новембра 1925. год. Министарству Финансија у Београду један заједнички акт и све сушачке