Ekonomist

830 | u -

се алкохолна пића евакодневно у већој мери троше, и који тога ради у локалима држе више намештеника и келнера који могу регистар тачно водити.

Нипошто се ово са гледишта правде и праведности не може примењивати на обичне селске крчмаре, којима је крчмарски обрт само споредно занимање, а главно занимање је обрађивање земље, па управо тога ради морају на радне дане изузев свеца у пољу бити одсутни, а догађа се обично да кроз више дана не имаде никакове продаје алкахол. пића, а набаве су тако ретке, да се редовито одмах како дођу у регистар упишу.

Генерална Дирекција Посред. Порева Мин. Финансија у Београду решењем својим бр. 10991-1925. држећи се неправедне мотивације Обласне Фин. Дирекције и оптужбе органа фин. контроле, потврдила је првомолбену пресуду, и тако је не обавирући се на овде истакнуте ублажујуће и уважења вредне околности, оснажило употребом неоправдани стегојући околности наметнуту ми кривицу и максималну казну«.

Решавајући овај случај по горе поменутој жалби Државни Савет је решењем евојим од 14. априла 1926. године бр. 10243 поништио горње решење Мин. Финанеија у колико се исто односи на висину казне са следећих разлога: »Казна из тач. 135 под е чл. 116 Трошарин. Правилника има циљ да принуди лица која се баве продајом ракије да уредно воде регистар из тач. 116. истога члана. Стога је и одређена њена висина om 1000 динара за прву кривицу, а у сваком поновљеном случају 2000 динара. Према томе потребно је да продавалац пскуси прву кавну, не били га она подстакла да у будуће уредно води регистар.

Из наведенога јасно пропзлави да пресуде ва три поновљена случаја не могу се изрећи истовремено, како је урадила првостепена власт, нити се све то могло окончати једним решењем. Случај од 27. маја 1924. год. пресуђен је 26. децембра исте године, а за остала два од 21. јуна и 3. септембра донесене су пресуде 24. децембра исте године. Такав начин расправљања кривица није ни дозвољен по кривичним прописима. Сем тога у актима овог предмета нема трага о првој жалиочевој кривиди, нити да по њој постоји извршно решење, па не може бити ни говора о кривици у поврату.

Према томе, има се сматрати да је жалилац извршио први пут кривицу, па га треоа казнити за њу прописаном казном. «

II. - А. Д. за прераду кукуруза и фабрика уља у В. Б. решењем окр. финане. управе у В. Б. од 14. октобра 1925. године „Бр. 47488 осуђено је од стране поменуте фин. управе да плати. и то на име редовне трошарине 3760 дин., на име казнене трошарине 18.800 динара и на име таксе из Т. Бр. 229 закона о таксама 739 динара, због пронађеног мањка бензина у годишњем обрачуну.