Ekonomist

O Ол ол

само уопште, и изнети факт, да многе још друге банке имају овако нездрав и тежак положај и да се још одржавају само најразличнијим довијањима, разноврсним везама, а често и поступцима који нису сасвим исправни (код неких банака које су већ пале, константовани су извесни поступци Управе, који повлаче кривичну одговорност, н. пр. залагање туђих ефеката, примљених на чување ; есконтовање туђих депо-меница, ит. Д.; а оваквих случајева има много и код банака које још нису пале, већ оваквим методама продужавају себи дане живота). Многе се пак одржвају још једино тиме, што нико од поверилаца нема рачуна, да изазива стечај, бојећи се уз то да овај пад не изазове и друге још, где су они такође у питању. И тако многи заводи вегетирају као на белом хлебу, страхујући од сваке сутрашњице. = ж

После ових констатација, које се односе на велики део наших новчаних завода, отвара се питање : шта да се ради, да се помогне нашем банкарству, да ову кризу преброди, да не би даљи падови проузроковали тешке и непоправиме потресе целе наше народе привреде.

До сада учињени предлози за спасавање и санацију могу се поделити у ове три групе: |

|. Да се понова уведе у живот принудна нагодба, или можда чак уведе и мораториум за новчане заводе који дођу у тешкоће плаћања (мораториум се, н. пр. тражио за Банку и Штедиону за Приморје, на Сушаку; а нагодба због ње и због Славенске Банке у Загребу). Нас ова идеја васкрсавања нагодбе не одушевљава. Принудна нагодба је метод спасавања дужника делимичним поништавањем поверилачких тражбина. Значи, хоће да се натерају улагачи и повериоци да кратким путем, уз потпун имунитет чланова Управе и директора банака, и без икакве штете по акционаре, приме на себе губитке које су банке претрпеле хазардирајући на неовлаштен начин новцем који им је био поверен на чување и приплод. Колико овакве принудне нагодбе, као методи јевтиног и некажњивог парцијелног банкротства, значе за просперитет кредита у једној земљи, није потребно дуго објашњавати ; и ми се са своје стране придружујемо мишљењу, да се ради спасавања неколико рђаво вођених завода не сме упропастити и приватни и јавни, и домаћи и инострани кредит читаве једне народне привреде.