Ekonomist

857

ница. То би се могло постићи само тако, ако би Држава смањила (или и сасвим исплатила, још боље) свој дуг код Народне Банке (тај дуг сада износи преко 4 милиарде динара). Изгледа да би најкраћи и најцелисходнији пут за ово била продаја заложених домена каквој мешовитој групи домаћих и страних капиталиста. Тим би путем најлакше дошао и страни капитал у већим износима у нашу народну привреду, и подејствовао оживотворавајући и на производњу, и на потрошачки наш капацитет.

Наравно, ако би се од Народне Банке тражило интензивније кредитирање новчаних завода, морало би јој седати и (законско) право строже контроле над новчаним заводима, бар над оним који јој се обрате за кредит. Инспекција би се имала врвршити на основу једног закона о банкама, који би се имао што пре донети, и који би имао нормативно да регулише извесне односе и послове њихове; нарочито пак тај Om закон имао да одреди максималну сразмеру између туђих и сопствених баначиних средстава, да нареди. стварање извесних резервних фондова искључиво ради јачег осигурања улагача, да забрани банкама које примају улоге на штедњу свако јаче ангажовање у инвестиције и спекулације за сопствен рачун, да донесе прописе о одржавању довољне ликвидности завода, да пропише ближе одредбе о кривичној и грађанској одговорности чланова управних одбора и директора ва влонамерно рђаво руковођење или лично искоришћавање банке, ит.д.

На овај начин би Народна Банка, једним спонтаним и природним развитком, постала Централа наших новчаних завода, и то би било најцелисходније решење ове замисли. Она би онда могла успешно утицати на ток послова у појединим гранама народне привреде, и својим саветима, и пружањем кредита кад је потреба, као и стезањем кредита кад се примети нездраво захуктавање послова у појединим гранама производње. Она би тада могла лакше утицати и на спајање појединих завода, у циљу лакшег подношења појединих инвестиција, као и ради проширења кредитне базе; и уопште успешно развити акцију на санирању нашег банкарства.

Ми овај метод сматрамо, међу свима побројаним, за најостварљивији, и најцелисходнији према садањим приликама у наллем банкарству. Стога бисмо, на крају, могли зажелети, да се он што пре и усвоји, пре бесциљног експериментисања са другим методима, и пре но што нас теже неприлике у нашем банкарству не натерају да му ипак приђемо.