Ekonomist

895

производи нужно су згрчене па према томе ограничена и могућност ва смањивање производних трошкова. Као последица рата, рестриктивне мере су се умножиле не само у сврху заштите националних индустрија и у интересу економске независности, већ исто тако из више или мање војних побуда, да би се очувале »кључне индустрије« на случај новог рата. Исход такве политике резултира на следећи начин: Reichsverband (der РПешвећеп Тадивете,) представник централе немачких индустриалаца, у једној књижици: где се излажу начела која би, по њима, требала да руководе економском обновом Немачке: >УОва политика високих тарифа води коначно неприродном и раскошном скоку општег нивоа цена у Европи и чини немотућом конкуренцију европске производње с америчком на светским тржиштима. Може ли се што приговорити основаности овог закључка > У томе лежи главно објашњење да, у пркос поморског превоза тарифских зидова и инфлације, Америка плави у све већој количини својим добрима тржишта Европе пи с успехом конкурише њеним домаћим производима. И врх свих препона и осиромашености европске, Сједињене Државе су нам извезле готових производа у 1928 у износу од #15 милиона долара, на место просечних 209 милиона долара у периоду 1910—1914. У истом размаку целокупни европски увоз из Америке порастао је за 728 милиона, док је амерички увоз из Европе скочио само за 32! милиона долара. Неоспорно да су други елементи, као боља организација и потпунија примена научних метода појачали донекле индустријски напредак Америке, али ове су ствари потчињене неоцењивом преимућству које Америци пружа економско јединство према европској поцепаности. Да је ово извор европске слабости увиђа се не само у Немачкој, већ и у другим круговима. Г. Валтер Лиф (Ууајбег Пеај) с председничког стола у свом последњем говору на састанку Међународне Трговачке Коморе, задржава се на том питању следећим речима :

(Општи ниво живота. је пао као последица вештачког спутавања. људске способности. Кад би се остварила једна Европска Трговинска Лига, Европа би имала отворене пијаце у најмању руку истих размера. као Сједињене Државе, и тако би била у стању конкурисати под подједнаким услови“ ма с тим огромним простором слободног трговачког саобраћаја. Националне зависти приморавају нас, овде,да трошимо у самоубилачкој борби напоре које би требали да усредсредимо на унапређењу људског благостања.)

ı Deutsche Wirtsehalts und PFinanzpolitik., 59*