Ekonomist

=р>"е

969

И Мајер п Ал. Кауфман! говоре о географској и статистичко-географској методи у статистици (кад је реч о просторној распрострањености истраживаних појава). Обе се истина употребљавају у статистици, али, код примене чисте географске методе, друштвене појаве које треба да буду предмет статистичке инвестигације не утичу на образовање предела. Образвовање зона по географском поступку врши се према географским, топографским, хидрографским, климатолошким и т. д. принципима (на пр. панонска низина, поморавље, повардарјеи т. д.). Не може се спорити да и те геоморфолошке особине утичу у знатној мери на социјалне односе и уопште друштвени живот у дотичним областима. Али код статистичко-теографске методе, реч географски, како ми мислимо више је употребљена у смислу антропогеографском, а то значи скоро исто што и демографском.

Пољопривредна статистика, истина, не улази у појам антро-

погеографије и демологије, али је ипак социална статистика, пепитивања се врше с обзиром на становништво и резултати се доводе у везу са стањем становништва (испптује се њихов узајамни однос, узевши становништво час као објект час као субјект пољопривредних појава: као субјект уколико оно привређује и има или притежава; као објект уколико продукти и уопште резултати рада имају да задовоље њихове потребе. У сваком случају, за примену статистичко-географске методе потребно је да постоје квантитативни критериуми, појаве статистички обухваћене и приказане.

Ми ипак мислимо да је назив г. Мајера само релативно добар. Области о којима је реч истина су статистичке, али би ту требало увек додати пољопривредно-статистичке, индустријско-статистичке, статистичке провинције настањености и т. д. А чист придев статистички требало би резервисати за такве пределе који би били особени не по само једном или неким (малом броју) статистички важних односа, него по великом делу њих. Требало би, дакле, образовати опште статистичке провинције чије би се границе утврдиле према демографским и економским особинама тих крајева, према културном нивоу становништва, према народности, вероисповести и т. д. Сви важнији моменти за статистику морали би бити у обзир узети приликом формирања таквих области.

Theorie und Methoden der Mtatistik, 1915, 5. &96.