Ekonomist

15—209/) ; ва одело највише 16%). Добро је рекао Оземејп (још 1860. г.): »ако је цена хлебу снижена за један грош, то може да изгледа ва медицину ништавно, али то више вреди за чување здравља и живота него цела медицина.«

Изабрао сам баш горње раздобље — ма да је оно, јер одвише кратко, неподесно да пружи онако јасну слику, како би то било потребно — изабрао сам га не само с тога што нам је оно најближе, већ и с разлога, што је тек у том раздобљу настало код нас, барем што се неких животних намирница тиче, оно стабиливовање увоза и извоза, без којега не би било могуће доћи ни до каквих резултата.

Темељи , на којима је овај рад саграђен, јесу : офипијелни подаци производње с једне, и официјелни подаци увоза п извоза с друге стране. Полазио сам с врло простог п, свакако, оправданог гледишта, да су у нашој земљи произведене животне намирнице, у нашој земљи фактично и потрошене за исхрану становништва — у колико оне нису биле предмет извоза, односно у колико нису биле употребљене за исхрану домаћих животиња или —= упропашћене.

Упустио сам се у просуђивање храњливе (калориметриске) вредности код нас потрошених животних намирница = ма да то спада у физиологију псхране а не у оквир једне социално статистичке студије — јер ми је то било потребно за упоре-

ђивање наших прилика са приликама на страни. Колико се пак од потрошене хране у нашем организму, а за његове потребе, фактично искоришћује, у то нисам хтео да улавим — ма да ме мој драги учитељ проф. Јовановић-Батут на то наговарао с равлога, што би, у том случају морао да напишем целу књигу, а не тек један чланак за »Економист.« Могу само то да напоменем, да су ва искоришћење примљене хране меродавни многи и разни моменти, као, н. пр., квалитет хране, међусобни однос храњивих састојака, начин приређивања јела, присуство или одсуство витамина, евентуалне сметње у варењу, промене у температури (ваздуха или тела), зачини, конституција, начин живота ит, д. и Јаве по Јеаз|, душевно расположење.

Да сам при раду наишао на многе и разноврсне потешкоће, то ће моћи да просуде сви они, који ће бити вољни подвргнути се труду да овај приказ прочитају. Мучило ме највише недостајање извесних података и апсолутна немогућност да пх добијем и — зашто не би то рекао > — инстинктивно осећање