Ekonomist

21 млека, још 4,9 кг. масла, 10 кг. сира и !,2 кг. конденсираног млека. Пошто се код нас ипак доста троше наши домаћи млечни продукти, нарочито сир — а треба их одбити од оне количине млека, која нам остаје у земљи за потрошњу, то смо ми, фактично, потрошили и још мање млека, у облику млека, као таквог.

У Швајцарској се потрошило скоро два пута толико масти (5,7 кг. масти и + 9 кг. маслаца) колико код нас, 106: 5,3.

Потрошило се у Швајцарској скоро два пута толико кромппра колико код нас, 118 кг. (210 кг. по селима и 65 кг. по варошима) : 65,1 кг.

Хлеба се потрошило у нас иу Немачкој скоро једнако» а у Швајцарској знатно мање. У Немачкој се потрошило 285,6 кг. (незнам, да ли се тај број односи на жито или пак на хлеб, јер извештај гласи : ражи 87,2 кг., пшенице 67,9 кг., јечма 45,4 кт., овса 85,1 кг.), а код нас 259,3 кг. За Швајцарску гласи иввештај овако: 115 кг. хлеба (186 по селима, а 850 кг. по варо-

шима), 9 кг. брашна, 9,3 кг. тестенине.

Што смо у Швајцарској и у Немачкој, дакле у земљама квултурнијим него што је наша, нашли већу потрошњу меса п шећера, односно масти, то нас неће зачудити ; познато је, да се са дивањем зфапдага-а ог Ше диже упоредо пи потрошња скупљих и више концентрисаних животних намирница.

Да још упоредим нашу земљу са Швајцарском у погледу годтшње потрошње (на главу) беланчевине, масти и угљених хидрата и у погледу дневно подмирених калорија

Југославија Швајцарска ·

1994-1925 1908-1949 1920-1922

беланчевина = LP A. OL ONOJ 2.3 98,36 92,84. STO O OE OOU ORO MMO . 541,81 85,80 - 88,0: угљени ЗИД И је не 58125 444.19 398,05 кааторије“ а кана БОТ - 2903 2830

Упада у очи знатна Па ЈЕ погаеду. масти |-

Број односно проценат; калорија који отпада на-животне намирнице биљне пли животињске природе, види. се, за nac | за Швајпарск; у, та следеће - таблице: (види страну 25)