Ekonomist

А

После рата — услед ограничавања највећег повлашћења и неједнакости у том погледу — трговински преговори постали су, као што је већ наглашено, много тежи.

Општи део уговора изгубио је своју ранију једнообразност, тако да са сваком државом треба пактирати засебан уговорни текст са посве неједнаким ограничењима највећег повлашћења. Услед овога велике тешкоће наступају већ при пактирању епштег дела уговора; и нису ретки случајеви, да се преговори прекину и пре но што се пређе на тарифни део.

Исто тако повећане су тешкоће и при пактирању тарифног дела уговора. Ограничено највеће повлашћење, које се сада даје, отежава с једне стране споразум са државама које узимају јако учешће у нашој спољашњој трговини, док опет ствара, с друге стране потребу, да се пактира тарифни део и са државама које узимају и мало учешће у нашој спољашњој трговини одн. и за оне артикле, који не заузимају видно место у нашем извозу или увозу. |

Друга значајна последица манифестује се у трајању (року) уговора. d =

Пре рата уговори су закључивани обично на дужи рок: 10—15 година. После рата рок трајања уговора постао је много краћи : обично !—2 године, ређе са дужим роком, највише до 5 година.

За трајање уговора меродавно је, у првом реду, сређеност одн. несређеност економских прилика: при сређеним економским приликама, где је могуће прогнозирати ближу и даљу будућност у погледу на развој економских прилика, — могуће је закључивати трговинске уговоре и на дужи рок; на против, могу се правити само уговори с кратким роком, ако су економске прилике несређене, и услед тога прогнозе онемогућене.

Али ув ову неизвесност, која се јавља као последица несређених економских прилика, долази и несигурност због ограниченог домашаја највећег повлашћења. Свака држава мора данас рачунати и са том могућношћу, да њен сауговорач може завести нова, или проширити већ постојећа ограничења највећег повлашћења, и тим путем пореметити равнотежу која је била уговором створена. Ова опасност, са своје стране, налаже: да се уговори праве на кратак рок и да се резервише право отказа, — те да се могу по потреби, предузети одбранбене мере.