Ekonomist

утовора ка типу уговора с највећим повлашћењема; али су сви. ти уговори ив прелазног доба имали више или мање мешовити карактер, који се тада манифестовао у ограничењу највећег повлашћења у истој форми, т. ј. даје се највеће повлашћење, али (као год и ово француско) само ва артикле који су у уговору лимптативно побројани.

Да ли француска трговинска политика преставља само један покушај, или је збиља намера да се дефинитивно напусти највеће повлашћење, — то ће нам скора будућност показати.

У излагању које претходи изнели смо све важније случајеве ограничавања (сужавања) највећег повлашћења ; сада нам преостаје да укажемо на последице које из тога произилазе, — ограничавајући се, наравно, само на оно што је значајно и карактеристично.

Једва је и потребно нагласити, да у овом погледу постоје врло велике разлике између појединих држава : једне државе имају предилекцију за једну врсту ограничавања, друге опет за другу врсту ; једне ограничавају највеће повлашћење у јачем, друге опет у слабијем степену, ит. д.

Услед ових неједнакости и по форми и по интензитету трговински преговори после рата постали су много тежи и много компликованији но што је то било пре рата. Нека нам је дозвољено да ово са неколико речи објаснимо.

При трговинским преговорима пре рата главна, управо једина тешкоћа појављивала се при пактирању тарифног дела уговора. Што се тиче ошштег дела (уговорног текста — сарш-а) уговора, овде није било никаквих тешкоћа. Општи део уговора био је, да се тако изразимо, униформиван : — један и исти уговорни текст, непромењен или са незнатним изменама и допунама, преносио се из једног уговора у други. |

На и код тарифног дела уговора тешкоће су постојале само при преговорима са државама, које су узимале јако учешће у нашој спољашњој трговини, и само у погледу на оне артикле, који су заузимали видно место у нашој иввозној одн. увозвној трговини. Са свима осталим државама одн. за све остале артикле преговори су били лаки : — јер је неограничено највеће повлашћење, и само за се, давало довољне повластице за (мање важан) тај део наше спољне трговине.