Ekonomist

189

долазили су и варалички поступци многих поверилаца, који су искоришћавали неписменост и простодушност својих дужника, те су им дуг умножавали свакојаким смицалицама. Није дакле чудо, што је прва половина 19. века, а то је доба најинтензивнијег распадања наших задруга, донела и дивље бујање зеленаштва, и пропадање многобројних земљорадничких егзистенција. Када су се почеле састајати редовне народне скупштине, по Уставу од 1869. године, у њима се почиње са највећом жестином тужити на зло стање нашега сељака. Те тужбе на овом форуму имале су да одјекну што даље, и до народа на селу, и до варошке интелигенције, и до владе; и зато оне имају много акцента, често и неоспорних претеривања, у сваком пак случају много пребрзих генерализација. Брзих и погрешних генерализација било је поглавито у том правцу, што се тврдило да ће сав сеоски живаљ испропадати и бити експроприсан у корист неколико зеленаша (у овим генерализацијама није тешко наћи одсев Марксивма, који је таман тада почео продирати и у Србију). Но нове невоље које су наишле на нашу земљорадњу седамдесетих година дале су нових акцената у жалбама о пропасти нашег сељака. Те су тешкоће биле тада уосталом заједничке целој европској земљорадњи, која је нарочито седамдесетих година ХТХ. века посрнула под надмоћном конкуренцијом свежих прекоморских вемаља, у првом реду Америке, а потом Русије, Аустралије и т. д. Довови из тих земаља оборили су цене аграрним производима на европским пијацама у толикој мери, да европска пољопривреда није могла више исхрањивати своје земљораднике, и ови су почели тонути у дугове, а потом у знатном броју и пропадати. Једно време се у целој Европи предвиђала најцрња будућност земљорадње, па су се услед тога тражила и најочајнија средства за спасавање. Срећом, та се црна предвиђања нису испунила. Европска земљорадња је мало променила предмете своје производње, и место житарица она се више одала повртарству, сточарству, млекарству, воћарству, култивирању индустријских биљака, ит. д. За те производе, који не трпе дуги прекоморски транспорт, било је довољно прође на европским пијацама, и тако је најпре нађен један начин за одржавање довољног рентабилитета и целокупне земљорадње и, нарочито, малих газдинстава, којима је изгледало да је у првом реду загровила смртна опасност. После тога дошао је огромни пораст великих вароши У Европи, у вези са џиновским развитком европ-