Ekonomist

190

ске индустрије и европске прекоморске трговине. И док је процент пољопривредног становништва услед тога опао, потрошња аграрних производа у европским варошима толико је порасла, вукући за собом и пораст цена тим производима, да су многе европске државе у последњој четврти XIX. и првој ХХ. века биле упућене и на увоз хране из иностранства. Европска земљорадња је пребродила кризу, црни облаци над њом су се разишли, и песимивма у погледу будућности њене нестало је сасвим. С тиме упоредо нестало је и покрета за разним правним институцијама, које би имале да неким драстичним методама, какве се примењују само у моментима највећих елементарних или политичких катастрофа, спасавају вемљораднике и земљорадњу од пропасти). M место да се акција за помоћ земљорадњи упућује и даље тим стерилним путем, почело се организацијом земљораднимкиг задруга и земљорадничког кредита да сељаку пружају реалнија средства, како да побољша своју привреду, и учини је што рентабилнијом.

Ми смо били импулсивнији у првим тренутцима кризе; и како при том код нас није било довољно критичких елемената у нашем законодавном телу и нашој јавности, брзо су се доносиле мере које су могле бити ефикасније за смиривање сентиментално узбурканог јавног мнења, него ли за стварно помагање земљорадницима. И читав низ наших мера исцрпео се у законима, који су забрањивали велики интерес, забрањивали менично задужење сељака, забрањивали да му се прода један минимум земље и инвентара за рад. Тек нешто мало се покушало у стварнијем правцу, стварањем Окружних Штедионица и Управе Фондова, али са бескрајно мало позитивних успеха“.

И сад настаје питање, да ли су те мере ма шта користиле нашем сељаку. Ми одговарамо одлучно : не. То што наш сељак није испропадао, што га нису појели зеленаши, већ што је напротив наша вемљорадња крајем Х1Х. и почетком XX. века процветала у толикој мери, да је дала толиког полета и нашем општем економском и културном напретку, и политичкој експанзивности која је довела до стварања ове велике нове државе, то је најпре резултат побољшања европских пијаца за аграрне производе, и ширења мреже сваковрсних саобраћајних сред-

1 В. о томе више у мојој расправи „Заштита малог сеоског поседа«, Београд 1907.

2 та,