Ekonomist

194

признају сељаку, који уосталом чини огромну већину нашег народа, највеће политичке и државничке способности, док се с друге стране у управи и располагању својим рођеним имањем ставља под толико туторство судских и административних власти, да му се у многом погледу дају мања облигациона права, но што их имају малолетници и удате жене.

Остављајући дакле на страну овај политички приговор, прећи ћемо на расматрање, да ли има стварних разлога који говоре у прилог тезе, да је сељак-вемљорадник толико непросвећен, да не зна шта је меница и какве су њене последице. Ми мислимо, да је ово тврђење неодрживо, нарочито кад се узму дужи периоди времена и историски развитак у разматрање. Несумњиво је, да је било времена, када многи наши сељаци нису ни чули ни видели меницу, нити су појма имали, шта значи стављање потписа на оно мало парче хартије. Но немогуће је тврдити, да је целокупни наш земљораднички сталеж и данас такав игнорант у погледу менице, и да ће такав вечито остати у будућности, те да га трајно треба законом искључити из пасивне меничне способности. Наш привредни промет и све интензивнији лични саобраћај у нашој вемљи довели су нашаг сељака у врло интиман додир са варошком пијацом, њеним установама и узансима. Наш сељак је бистар и схватљив, и он данас није ни и издалека неко глупо створење, које сваки варошанин може варати као мало дете при куповању и плаћању његових производа, или при трговању какве било врсте са њим. Опште је опажање, да се трговачке способности наших земљорадника ванредно брзо изоштравају, и да се код њега развијају одлике трговачког разбора, промућурности, предвиђања пијачних конјуктура и т. д. до те мере, да то варошане већином задивљује и вапрепашћује. На нашим пијацама пре ће се сада десити, да сељак превари варошанина и у квалитету робе, и у њеној цени и при плаћању робе, него што ће се десити обрнути случај. И у кредитним односима земљорадник је изоштрио своје знање, увиђавност и сналажење. Тако да је и у овом погледу све мање случајева, да је сељак упропаштен меницом, услед његовог незнања, него су то онда редовно случајеви, да су његове материалне прилике тако рђаве, да би под њима подлегао и свако други, занатлија, трговац, интелектуалац или ма ко иначе. Сељаку је требало у оваквим ситуацијама стварно помагати каквим

јевтиним кредитима, преко задруга, преко хипотекарних уста-