Ekonomist, Jun 01, 1927, page 69

467

или подизања тужбе. 2. Ово попуњавање од стране правног притежатеља законито је, ако се поклапа са споразумом који је постојао између њега или његовог претходника и лица, које је потписало меницу еп Ђјапе. и 3. Сама чињеница, да је меница била потписана еп blanc и предата другоме повлачи за собом претпоставку да је постојао споразум о попуњавању исте. Заиста, ове тезе нису формулисане сасвим прецизно од стране Касационог Суда: напротив, као што смо видели, запажају се знатна колебања у његовој пракси у погледу појединих тачака. Али мислимо, да нећемо погрешити, кад тврдимо да се његова доктрина развија у овоме правцу.

Теорија бланко-меница најпотпуније и најдубљије је раврађена у аустро-немачкој пракси и књижевности. Већ 6 октобра 1853. год. издата је уредба (Мегогапипо) аустријског Министарства Правде која одлучује да приговор о доцнијем попуњавању менице, која је била издата, акцептована, жирирана или снабдевена авалом еп Њјапс, узима се у обвир и то према оним који су суделовали на томе попуњавању, само ако буде било доказано да су бесправно или у пркос постојећег споразума употребили бланко-меницу : овај приговор никако нема важности против тужилаца савесних притежалаца попуњене менице. Ова теза је била даље разрађена аустријском судском праксом у појединим подробностима. Тако, категорички је решено да опла ртођапд! код приговора о бесправном попуњавању менице спада на онога, ко истиче приговор. (Одлуке Највишег Суда 8 јануара 1891 г., 9 децембра 1895 г., 21 октобра 1893. пи аса '

У стручној литератури ово је питање најпрецизније обрађено од стране (.5. Стааћига (Wechselrechte 1897 год. 5 64), једног од најбољих познаваоца меничног права. По његовој доктрини како исправа, која не садржава све битне састојке менице, није меница, касније попуњавање претвара. исту У праву меницу, јер право не одређује ред којим морају бити исписани поједини састојци, докле могу бити написани ма којим редом. С тога су допуштени договори између странака о доцнијем попуњавању потписаног меничног бланкета. Бланкоменица, потписана од стране трасанта или акцептанта, ствара једну меничну обавезу која зависи од потестативног услова —- доцнијег попуњавања свију битних састојака исте. Овај услов има ретроактивно дејство: дакле меница се сматра издатом не у моменту попуњавања, ноу моменту издања бланкоменице. Ако приликом издања бланко-менице изрично испита није било уговорено између странака, претпоставља се прећутан пристанак потписника на попуњавање исте. Попуњавање има да се изврши на уобичајни начин т. ј. под оним условима у погледу рока и места плаћања, интереса на дугујућу суму и т. с., који постоје у дотичном месту. У случају попуњавања бланкета у пркос споравума потписник има против

30%