Ekonomist

PO ТЕ | 5 495

главни циљ добит на капитал, у овом смислу оне нису капиталистичке; али из ове суштине задруга још не проистиче, да је њихов циљ борба с институцијом добити на капитал ; оне | нису ни антикапиталистичке. Шта више се у оним случајевима, кад се оне боре са капиталистичким предузећима, та борба јавља као обична конкурентска борба. Водећи такву борбу задруге не нападају на приватну својину чија институција чини правну основу ва добит на капитал, а, обрнуто, воде борбу наслањајући се на ову институцију и, на основи институције приватне својине, фактички претварају индивидуалну својину у задружну. У овоме лежи дубока прин= ципиелна равлика између задругарства и социјализма која се показује чак и при продукцијским занатлијеко-индустријским а делимично и при потрошачким вадругама које се по својим коначним циљевима и" по остварењу колективистичког начела највише приближују социјализму. Али и овде остају принципиелне разлике између социјализма и задругарстваз.

Да би се добила пуна јасноћа о природи задругарства, ја на најкраћи начин формулишем те разлике, наслањајући се на низ теоретичара и практичара задругарства и других писаца. Социјализам потчињава појединца колективу, задругарство иде од индивиде која треба да постане творац колективности (Sehulz ). Социјализам се ослања на при0 7 O законодавство, aymopmmapHo начело, у основи пак задругарства лежи слобода, приватна иницијатива,

Jahrbucher fur Nationalokonomie und Rtafistik. September. 1923). MVnoреди Dr Hans Miller. Zur kritik des Genossenschaftsbegrilfes (Ibid. 1923: 1. Неђ).

1 Ттоџт15 Влапе и Е. Баззај]е нису видели тих равлика м нису се толико интересирали задругама као таквим, колико су мислили да путем радничких асоцијација претворе цело друштво у велику "гасопијацију, т.ј. да остваре социјализам. Први је пак утемељач таквих асоцијација у Франлуској Рћ трре Впсћехл, поред својих социјалистичких тежњи, истакнуо 1894. pn. идеју »Газостаџоп соорбгануе де ртодископ« или »госјећб де ртодископ« супротно комунистичким екепериментима RH. Охета и делимице против бап— 5 топохе јерархичке организације рада (Види Тобоштапћ2. Апфћојосје соорб„таџуе, стр. 11—13.). Ова је особина Висћета сасвим заташкана код Базгепа (ор. сте. стр. 68—78.); -

2 Служим се при томе богатом колекцијом одломака који су покупљени у горе споменутој књизи Тоботтап та Апфћојосје соорбтаме. 2