Ekonomist

509

Q»u'est-ce que le consommateur ? BHien. Que doit-il čire Tout«. S |

За сада преоблађују задруге које удружују произвођаче. Уз то је задругарство мање дотакнуло индустрију и радиност, У њој се као задружна средина јављају поглавито ситни занат“ и кућна индустрија. Оснивању већих задружних предузећа од радника смета недостатак капитала, недостатак школовања и“ умења да руководе великим предузећем, најзад — недостатак самодисциплине и горе споменутог задружног духа, услед чега постају размирице, свађе, тежње да сваки шта витне узме од задруге и да њој да шта мање, а као последица свега тога је пропадање већ основаних индустријских задруга. Са успехом раде и развијају се фабрике које припадају савевима потрошачких задруга, али сам већ споменуо, да по свом социјалном устројству ове фабрике, строго говорећи, нису задруге.

Област пак у којој је задругарство учинило највећа освајања, и врши их даље — то су вадружне организације малих и средњих земљорадника. Задругарство је већ увукло у свој круг претежан број тих власника. Оно је већ утицало на њихову привреду и у ближој будућности обећава потпуно преуређење сељачког живота. Аграрне су реформе, које су предале велике земаљске просторије крупних поседника у руке сељака, још више оснажиле значај задругарства. Баш је задругарству суђено да отклони оне штете које су у појединим случајевима постале у вези са парцелацијом технички високо уређених крупних економија. Њему је пак суђено да надокнади маленој пољопривреди све оно у чему она, поред других својих преимућстава, уступа крупној привреди“.

Но при том, као што се то јасно види из наведених статистичких података, земљорадничке задруге показују једну карактерну и веома стварну особину за разумевање њихове природе. Ова се особина састоји у томе, да задруге не преуређују на задружним начелима главне пољопривредне гране, на име земљорадњу и сточарство. Култура биљака и гајење животиња остају индивидуални. Задруге са колективним 06делавањем земље се могу рачунати на прсте; принудно завођење колективних економија (»камуна«) у Совјетској Русији изазвало је упорно противљење сељака, То се објашњава тим, што је сељак велики индивидуалиста и хоће да остане као потпун властник на земљишту. Сем тога претварање ситних економија путем задруге у једну велику колективну економију не би до-