Ekonomist

==210

нело оних користи које доноси велико предузеће у индустрији. На послетку, за постанак великих колективних економија, у колико се оне не би стварале из бивших крупних приватних поседа или на национализованим земљама, било би потребно здружавати парчета земље по случајном суседству, а то, дабоме, није могућно. Игнорисање свега овог доводило је и још сада доводи лажном схватању земљорадничког задружног покрета, као покрета који је позват да уништи индивидуалне економије и на тај начин колективише пољопривреду. |

Али, ако главна производња. остаје индивидуална и земљорадничке задруге носе савезно т.ј. помо Ено обележје за ту грану, нарочито пак за прерађивање пропзвода, затим за набављање свега неопходног за привреду и продају пропзвода, највад, за снабдевање привреде кредитом — све се ово врло брво преуређује на задружним начелима. Развитак уопште показује ову тенденцију: основна језгра пољопривреде остаје индивидуална и чак постаје све више индивидуалистичка (раврешавање старих општинских и породичних веза), али се та језгра све више опкољава широким задружним слојем. Задруга везује једну за другу поједине економије п овим не претендује на њихову самосталност и аутономност, а надокнађује им и штити их од разних опасности које прете ситном земљораднику у капиталистичком мору савремене народне привреде.

Само ће онај, ко буде дубоко схватио улоту земљораднич"ких задруга која се-писпољава овом тенденцијом, бити у стању да постигне и на пракси највећи њихов развитак и да од њих добије максимум користи за шпроке слојеве сељачког становништва. -

Жив. Девечерски

Таксе на забаве (Њихов историјат и неке напомене о њима)

Нови фискална пзворт Велики рат од 1914.—1948. године, који је био судбоносан за Европу и чија се реперкусија у привредном животу осеБала више или мање на целом глобусу, прогутао је многа народна богатства и довео у питање финансије свих зараћених држава. Још много пре него што су националне валуте пољуљане и пошле путем девалвације, осећала се врло

при