Ekonomist

520

робе и мустара) пољопривредника, трговаца и индустријалаца, ако се на њих не плаћа улазна цена ма у ком виду.

У исто време смањена је са 50% ова такса за повремене концерте удружења артиста и удружења за концерте класичне музике.

То би у главном било оно што се у најкраћим потезима може рећи о наплати ове таксе у Француској.

- Бугарска

Не као пример за углед, већ као куриовитет навешћемо овде и начин наплате ових такса у Бугарској. У тој земљи ове таксе наплаћују се у таксеним маркама и то по тач. 1. чл. 22. и тач. 1. чл. 28. вакона о таксама од 10. марта 1923. године.

По чл. 22. на билете п карте за балове, вечеринке, концерте, позоришта где улави и државно, циркусе и т. д. ако улавница не прелази 25 лева, плаћа се ! лев од улазнице. А по чл. 23. на те псте забаве, ако улазница прелази 25 лева, плаћа се - 2 лева од улазнице.

_ Других законских прописа о наплати ове таксе нема, већ је начин наплате ове таксе регулисан наредбом Министра Финансија Но. 584. од 21. априла 1923. год. која је на снагу ступила !. маја исте године. По тој наредби такса се наплаћује уз улавну цену, а на нарочитом обрасцу ништи код народне банке. За онемогућавање ове таксе важе општи кавнени прописи. Историјат. ове таксе код нас

Трагова од ове таксе било је пи код нас и пре рата. Само се она као таква није наплаћивала у корист државе већ у корист општина по варошима и варошицама. Али и ту она није постојала као одређени порески облик, већ се по тарифном броју 407. таксене тарифе закона о таксама од 1911. године (а и данашњег) ова такса могла заводити по решењу п у износу колико реши општински одбор, ако то решење одобри Министар Финансија. Министар Финансија је могао ову од одбора одређену таксу смањивати, а по нахођењу и не одобрити. Према томе, ова такса није имала своју одређену структуру им У се уопште наплаћивала у корист државе.

Као државна дажбина која важи за целу Краљевину, ова такса заведена је чланом 13. привременог закона о буџетским дванаестинама од 4. априла 1920 године.

Миља —