Ekonomist

стиливацији гласила: »Од плаћања таксе нико не може бити ослобођен, ма од кога се, ма на којем месту и ма у чију корист улазнице продавале. Целокупан приход од ових такса употребиће се искључиво на помоћ ппвалидима а на олакшање буџетом предвиђених расхода.« 5

Избиља, јуриши на ову таксу стишали су се за извесно време, делом због горњег прописа, а можда још и више због тога што се човек полако на све навикне,

Нове пзмене

Једва је прошао месец дана од првих измена, а ови прописи о Т.Бр. 9да доживели су корениту реформу у погледу одмеравања таксе.

Прво кроз Уредбу о додацима на скупоћу држ. службеника од 29. септембра 1920 г., а затим и у привременом закону од 26. октобра 1920. rom. којим се по примедбама Фин. Одбора Народне Скупштине мењао и допуњавао Фин. Закон за 1920-21 годину од 21. августа исте године, прописано је да се прва, друга и трећа алинеја Т.Бр. дда и чл. 157. фин. Закона за 1920-21. памене пи да гласе: |

»На све улазнице и то:

1. За поворишта и уметничке концерте, научна предавања, уметничке и привредне изложбе и вечери, вежбе тимнастичкихсоколскех, орловеских друштава, плаћа се на име таксе 10% од вредности улазнице, и

2. За биоскопе, кафешантане, кабарете, забаве, акробатске, атлетске, мађиопичарске, спиритистичке представе, паноптикуме, менсжерије, равне друге изложбе, панораме, фотопластивууе, трке и у опште за све улазнице и установе где се људи рада забаве и задовољства скупљају, плаћа се на име таксе 309. од вредности улазнице«.

У чл. 158. истог Фин. Закона постављено је на законску основу питање о употреби правнит средстава (лекова) противу решења о одмери ове таксе, као и против пресуда изречених по овим. прописима. 3.

Као што се види, код ових такса цитираним изменама учињен је потпун преокрет у начину плаћања, јер док је до ових, измена такса плаћана прогресивно, од тада па надаље такса се имала наплаћивати процентуално. На овај начин држава је јаче поревивала приход од улазница, јер јој није могла умаћи ниједна пара неопорезована, а нарочито за места скупља од 50