Ekonomist

528“

динара, али је сам начин поревовања био неправичнији, јер се једна иста стопа примењивала и на улавзницу од 5 као и на улазницу од 20 динара.

"Осем тога направљена је већа равлика између позоришта, уметничких концерата и спортских вежби с једне, и биоскопа, кабарета, вариете-а и т. _д. с друге стране, јер док први потпадају под таксу од 10% дотле су други подвргнути такси од 30% од вредности улазнице.

Очигледно пшло се на то да се фаворивира чиста уметност и корисни спсртови на рачун луксуза или неуметничких забава, које су цветале у то време. |

Овим су нарочито били погођени кинематографи, који су по целом свету па и код нас почели узимати на- се карактер засебне професије, те није потребно ни напомињати да су представници њихових интереса из целе земље навалили са протестима и захтевима да се ова стопа снизи.

Разуме се, да им се није могло изаћи у сусрет из врло оправданих разлога. У то време земља је била преправљена. најразновренијим забавама. Почев од концерта уметника светског гласа до последњег бордела са најгором певачицом или тамбурашицом, и почев од Шекспирове драме на даскама државних позоришта па до најбедније черге разних »имитатора«, кловнова и т. д. по предграђима, све је било пуно публике. И кинематографи, и кафане, и циркуси и дансинзи све је било пуно и свуд је врило као у кошници. После тешког и суровог рата и душа и тело тражили су одушке и у том тражењу помало се претеривало. Навала папирног новца била је толика, да и поред релативно високог курса није много цењен. Јавни и приватни послови оживели су необично брво и добили велики полет, тако да се зарађивало довољно, па чак и лако, па сеи новац лако пуштао из руку и то баш у оним радњама које за националну привреду не значе много.

То је дало маха и права државном фискусу да интервегите, и једна таква интервенција са двоструким последицама било је п ово повишено порезивање ових радња и установа, од којих народна привреда није имала да очекује ништа или врло мало.

С друге стране, опет, пррређивачи су се спремали на отпор, но како у отвореној борби нису имали успеха, радили су под“ земно. Не сви, али многи. и сваки на свој начин. Једни су хватали политичке везе и чекали згодан моменат, други су се својски трудили да избегну делимично или сасвим овом поре-