Ekonomist

=. 543 у име Друштва Народа проучавао у своје време привредне прилике у Аустрији, и гроф Ј. Хадик, мађарски делегат, бивши министар.

У своме говору одржаном на пленарној седници од 5. маја г. Цимерман је између осталога рекао, да је један од узрока тешкога привреднога стања у Европи распад Аустро-Угарске Монархије у седам држава, комадање једне »готово идеалне економске јединице«. Место тога великога производног и потротиног подручја настале су мање производне јединице које се боре једна против друге и свака у својим границама са разним тешкоћама. Стога је потребно да се међу њима успостави у извесној мери сарадња на привредноме пољу, и то не само њих ради, него п у интересу опоравка целога нашега континента.

Г. Лејтн у своме говору одржаном на пленарној седнипи од 6. маја такође је споменуо »распад Средње Европе« као један од фактора поремећених односа у привреди. Она се распала у неколико малих јединица, услед чега има данас у Европи једанаест хиљада километара царинских баријера више него ли пре рата. Свака од држава се стара да се разради у независну привредну јединицу, подиже инсталације, калитали се дакле улажу на више страна, међутим производња се не искоришћује ни потпуно ни економски. Отуд смањење трговине како међу овим некадашњим деловима Аустро-Угарске Монархије тако и са суседима. Од нарочитог је интереса подвући једну реченицу из овога говора која од речи до речи гласи: „Мале привредне јединице можда су се још и могле бранити пре 50 година, али у модерним условима производње оне су постале анахронизам«.

Најпосле. на пленарној седници од 7. маја гроф Ј. Хадик је почео свој говор тврдњом да је стара краљевина угарска била модел привредне јединице, п да је њен распад, који се догодио из узрока политичке природе, један од главних разлога изгубљене равнотеже после рата. Даљи равлог лежи у политици изоловања некадашњих саставних делова бивше Аустро-Угарске, од којих се данас сваки за себе труди да задовољи своје потребе искључиво својом националном производњом, кидајућу све раније везе међу собом. Мађарска се одлучно ставила на страну слободе размене добара. Али колико год сматрам потребним укидање свих препрека трговини, које су се родиле за време рата и после рата, толико ми је ипак

иу