Ekonomist

551

немогуће да прихватим принцип слободне размене добара којим би свака заштита националне производње постала илузорна«. Свој говор гроф Хадик је завршио следећим речима: „Право решење садашњега проблема биће оно које ће успоставити хармонију између интереса националне производње и светске привреде, али погрешно је предпостављати да бе привредне мере бити саме у стању да поправе ситуацију. Прво се морају стишати духови, а то ће се моћи постићи тек ако се поправе велике неправде које постоје«.

(С обзиром на углед који г. Цимерман ужива у Друштву Народа, наша делегација га је умолила ва један састанак ради измене мисли о цитираним његовим погледима п предлозима. Он се врло радо одазвао овој молби, п тако смо се састали с њим 13. маја у шест часова по подне, у канцеларији наше сталне делегације при Друштву Народа.

Гледшште које смо том приликом изложили г. Пимерману по овоме тштању у главном се своди на следеће:

Питање Средње Европе не постоји више као што не постоји ни питање Западне Европе. Средња Европа то јест АустроУгарска није никада била нека хармонична а најмање идеална привредна целина. Према томе њен распад не значи у при“ вредноме погледу ни близу онакав поремећај какав се са извесних страна жели тенденциозно да прикаже. Што се нас тиче, наша је жеља да имамо што боље везе са свима државама а првенствено са својим суседима, и у ту сврху смо спремни на међусобне концесије. То смо јасно докавали и својим уговором с Аустријом којој смо дали знатне уступке, међутим у замену за то она. нам је уништила неке врло активне наше инду стрије думпингом и повисила своје аграрне царине. За успешну успоставу добрих суседских односа потребна је доора воља и лојалност, као и потпуно признање стања створеног уговором о миру као дефинитивног.

Затим нам је г. Цимерман изложио своје конкретне предлоге. у погледу »успостављања у извесној мери сарадње међу средње европским државама«. Он под тим разуме, вели, једино пеке аранжмане у погледу олакшања: 1. поштанско-телеграфског саобраћаја, 2. железничког транспорта, 3. саобраћаја Дунавом и 4. путничког и пограничног промета. О тим питањима би ваљало почети преговоре и ови би временом, кроз известан низ година, свакако донели корисне резултате. |