Ekonomist
486
| Мо феси оне ит удружења индустријалаца и трговаца у сврху да заједнички представљају интересе дате радиности. Према мојој класификацији то су професионални савези привредника које ја на темељу горе споменутих мотива остављам
_ по страни.
2. Савеви O i. mma Liefmann ових »Уетете« (т.ј. удружења која не сметају привредној слободи својих чланова) или »Уетгђапае« (т. ј. удружења која обавезују чланове да ло-
воде своју привредну делатност у еклад са општим циљем _ удружења). У ове савезе спадају две групе удружења, на име :
а) удружења која имају облик простих уговора; таква су конвенције, O корнери, најзад, картели нижег типа (немач. беђте Ев—, Рге15—иРгодиК опКагђе Пе). т. ј. картели који имају облик простог уговора (»уетфгаота5асе ХлзатипепТавипе von Unternehmungen«, као што се изра-
жава Гле тапип) и не стварају никаквог новог отштер органа. Ова група тачно одговара према мојој схеми »уговорним
- савезима економија.«
6) удружења која представљају такође савез предузећа, али имају засебан орган који прима све наруџбине, води целу продају, израчунава целу добит пш затим све то расподељује међу поједине чланове. Такав орган узима правни еблик »друштва« (друштва са ограниченом одговорношћу, пили акционарског друштва). Такви су картели вишег типа на које се односе они који распоређују по извесном кључу наруџбине, потраживања п добитак; у последњем се случају они зову у Немачкој Gewinnyverteilungegskartelle, у Енглеској и Америци роо Ри. Ова се удружења тачно емештају у мојој схеми у групу »савевне економије«.
3. Удружење предузећа при коме поједина предузећа или сасвим нестају пили потпуно губе своју привредну самосталност, будући да се место њих ствара ново предузеће у облику новог акционарског друштва. Такви су трести које ГлеГтапп зове у пбеглећтегсезе зећа!!« за разлику од савеза предузећа — »ЏО пгегпећтегуегђапа« То није уговорно удружење и није савезна економија, већ то је заиста нова економија. Она или потпуно апеорбира старе поједине економије, као што се то дешава при тако званим »фузијама«, или их очува у виду појединих акционарских друштава, али их потчињава себи економски, екупљајући у своје руке већину акција, као што је то случај при »Но1а: пе Сотрапу«