Ekonomist

926

že biti ı manja od vjerojatnosti normalnog боуека...». Мада prva rečenića citiranog stava nije jasna, рак. је jedno јаsno: pisci smatraju да је · procenjivanje po veroyvatnosti smr11, zasnovano ma takoszvamom sistemu mortalitetnih rata, najpravednije. Koliko je ovo doista tačno, potrudili su 52 da nam sami dadu dokaza. „Pošto su пајрге оуај 5stem proklamovali za najpravedniji, pa svakako i najtačniji, oni odmah zatim izvode da po ovom sistemu «vjerojatnost može , biti i manja od vjerojatnosti normalnoe čoveka». Ovako фурdenje pisaca, moram priznati, dovodi me u zabunu, da li pisce tačno razumem. Jer ovde je van sumnje.da su u pitanju loši rizici, kod kojih samim tim što su loši, verovatnoći smrimosti mora biti veća nego kod normalnih rizika. Inače, ako verovatnoća smrtnosti Jednoga rizika ima izgleda da Je manja ıli Jednaka sa verovatnoćom smrtnosti Jednog normalnog rizika, onda takav riziko već po definiciji loših odn. normalnih rizika, nije loš. Međutim prema izlaganju pisaca ispalo bi, da najpravedniji sistem može da pokaže i takvu anomaliju, da je loš riziko bolji od normalnog. Koliko je onda takav sistem doista najpravedniji, izlišno је dokazivati.

Značaj sistema mortalitenih rata nije, kao što pisci tvrde, u tome, što on daje najpravedniju bazu +. 1. što on, polazeći od izvesnih indukcija, omogućava da se deduktiynim putem tačno sazna tok smrtnosti pojedinih anomalnih rizika, već u lome što Je oyaj sistem našao moguće najjaču primenu u praksi. Kao dokaz da je naše tvrđenje tačno služi i fakat da se ovaj sistem u Stvari primenjuje ili u vezi sa sistematskim povećanjem starosti, il: u vezi sa procentuelnim povećanjem verovatnoće smrtnosti, ili u vezi sa podelom rizika u klase opasnosti (Hilte). Tako, naprimer, Ne w-Y or k, koji svakako ima najveći portfelj osiguranja loših rizika, primenjuje ovaj sistem u Yezi sa poyvećanjem starosti. Najslabije mesto ovoga sistema jeste nesumljivo njegov sumaran karakter, pošto izvesne mane, koje čine riziko lošim, ne moraju tako delovati kao da svaka postoji potpuno za sebe, već se mogu donekle i kompenzirati. U tom slučaju nedostatak sumiranja je očevidan.

Da pokažu uticaj zanimanja na smrinost, pisci navode Jednu statistiku, kojoj daju ovo objašnjenje: «U ovoj statistici sadržana su samo neka zvanja. Kod toga su uzete točne vrijednosti prema opažanjima u velikoj masi, prema tome nam one znače, da će na pr. između 50.000 ljudi svih zvanja umriJeti tečajem jedne godine о! ргта]1 Ке 438 Кгојаба,...... „a ne da će zaiska od 1000 ljudi umriheti 8,66 krojača».

Medutim ovo objašnjenje, alo nije nespretno onda je pogrešno. „Jer po mišlienju pisaca da stope, koje oni citiraju, budu tačne, potrebno Je samo da bude u pitanju «yelika masa... ljudi svih zvanja», Što bi izgledaio da brojna zastupljenost pojedinih profesija ı skarost posmatranih osoba kod dotičnih profesija, nema nikakvog uticaja na mortalitetnu stopu. Da su pak ı ove: