Ekonomist

551

И

нансија. По вароши се говорило, па се и писало, о његовом систему „фијоке“, чиме се облележавала политика г. Узуновића да затвори у фијоку акта, по којима би имао да се учини какав већи и неопходни издатак. "Одавна се, дакле, штеди код нас. Одговорни нека се споразумеју са јавним мњењем о квоти заслуга свакога од њих. : : n 842 :

Штедња је неоспорно једна од најбољих врлина. Данас није лако стени велико богаство, али је, по нашем мишљењу, богат онај човек који потроши мање но прима. Сваки претекли динар представља социално ти психолошки богаство као и оно од много милиона. Ништа мања није врлина штедње у државном газдинству. Она је и у добрим годинама чинилац државних финансија. Али штедња по себи није никаква финансијска операција. За штедњу у држави није потребно ама баш никакво знање из Науке о Финансијама. Ако највиша мудрост једног Министра Финансија треба да буде у што већој штедњи, онда се за Министра Финансија може узети човек који нема појма о Науци о Финансијама. AKO 3a рационалну штедњу треба још какво знање, онда је то из области јавног, а специално админиСтративног права. У историји појединих држава има доста примера форсиране, активне штедње. Никад њу није вршио финансијер. Тако је било и у Енглеској и у Француској после рата. У Немачкој постоји стални диктатор за штедњу (Бетсћекотаззаг Т4г Егзрагипсеп), човек који важи као одличан организатор. Он иде од једне управе до другеи са својим апаратом изводи штедњу. Ових дана баш преговара он са управом пошта и телеграфа — тражи 70.000 марака месечно док буде радио.

Ми смо већ писали о томе да се код нас играло футбала са штедњом. То је онда кад се није хтело да штеди. А кад се хтело, онда је иг. др. Нинко Перић био добар на положају Министра Финансија.

Штедња у државном газдинству је двострук проблем: технички ц политички. Технички је важан у толико што се он мора да изведе, тако да се тиме не умањи вредност рада, односно услуга које врши уред на коме бе врши опеација штедње. Потребно је дубоко познанство дотичног ме"анизма, иначе ће или грађанин бити горе послужен или државни апарат на крају постати скупљим (скуп више плаћа). Нека читаоци загледају експозе · појединих Министарстава па ће наћи тамо тврђење, да је штедња довела упитање нормално и корисно функционисање дотичне гране државне управе. Министар Грађевина тврди да таква штедња доноси само штету. Министар Финансија који је, без сумње, учинио до' данас највећи напор у штедњи, и који обећава још врло замашне удтеде („које се имају извести постепено“), вели дословце: „У сваком случају моје је чврсто уверење да се У оаљем смањивању предломсених расхода немосже шћи без штете за нормалне функционисање држсавног апарата. (Експозе стр. 17.).

Штедња је дакле, нож са двема оштрицама, она: је слична операцији на организму, и за њу је потребно велико знање и велика рутина, иначе п она може да произведе дејство које је духовито изражено у депеши коју је оператор послао родбини оперисаног: „операција потпуно успела — пацијенат подлегао.“

Јасно је, држимо, да штедња може бити исто толико штетна колико и корисна, п да се чињеницом смањења издатака ништа не доказује. Наука 0 финансијама препушта науци о држави у опште оцену умесности оствгрене штедње.

Колики је стварно буцет 1928-29 >

На то питање г. Бајкић одговара у засебном чланку који гласи:

У немачким часописима излазиле су пре тридесетак година слике, на којима је била једна ствар вешто сакривена, тако да је читалац морао дуго да је тражи. Испод слике обично је било једно питање: «где је ловац 2», где је млада 2», «где је министар»). Слике су се ввале Уехтђидег. Тако је и са нашим буџетима у све већој мери. Сами по себи они