Ekonomist, Jan 01, 1928, page 89

Али оно што вреди особито подвући код овога пробнога буџета, то је његова техничка израда, којом он преставља једно одступање од досадашње наше буџетске праксе. Предлог буџета 1928-29 удаљио се од буџетског принципа једноставности (или како се чешће назива, јединства), По овом начелу сви буџетски приходи и расходи имају да чине једну целину, како то захтева чл. !. Закона. о државном рачуноводству.

На основу овлашћења из члана 36. Финансијског Закона

=за бу џетску годину 1927-28, Министар Финансија израдио је

предлог бупета који се састоји из две независне целине; ај

расхода и прихода опште администрације п 6 расхода и при-

хода привредних предузећа. Шта је руководило нашег буџетског реформатора да учини овај корак, који су пре њега учиниле недавно Чехословачка и Аустрија 2 Одговор на ово питање налазимо у »Упуствима за израду предлога буџета за 1928-29 (17. мај 1927. пи у Експозеу Министра Финансија. Из ових текстова изводи се следеће; пре свега, диференцирањем ових расхода и прихода добива се јасна слика о томе колики је стварни фискални напор пореског обвезника у једној буџетској години, Тиме је у исто време буџетски реформатор хтео да постигне могућност да се »боље процени умесност извесних расхода, — боље ценио могућности, да ли их народна привреда може боље сносити.« Али још јачи је разлог овој подвојености тај, што држава, као и приватно правно лице, експлоатише из политичких, социјалних, економско-политичких и васпитних разлога нека предузећа, имајући при томе за циљ и што већу материјалну добит, т.ј. исти онај циљ којим се руководи у

свом раду приватан предузимач. Међутим, величина чистог

прихода зависи од величине обрта, који опет стоји у нераздвојној вези са количином капитала уложених у предузеће. Ова специјална улога расхода код предузећа чини их потпуно одвојеним од административних, стога их је требало раздвојити у две групе пошто међу собом ничега заједничког нису имали. Косенквентно томе и приходи које би бацила предузећа имају бити употребљени у првом реду на њих саме, а евентуални вишкови тек (чиста зарада) улазе као допунски приходи уз фискалне Ру буџет опште администрације.

Распоред буџета појединих ресора на ове две буџетске целине извршен је једном уредбом — »о техничком саставу буџета« (од 13. маја 1927),

Ова уредба класира у буџет расхода опште државне адми-

· нистрације: бупете расхода свих Министарстава, изузев оних

са привредним карактером као Саобраћаја, Пошта и Телеграфа, Шума и Руда. У буџет државних предузећа, пак, сем буџета цитираних министарстава улазе буџети: Државне Штампарије, Народног Позоришта, државних бања; затим буџети Управе Монопола, државних добара (Беља, Тополовца и фабрике шећера на Чукарици, Класне Лутрије, Хипотекарне Банке и државних индустрија 2 Билица) веза, свиле и т.д. ит.д.