Ekonomist

140

počinju da se razvijaju plodne žile po celoj zemlji, i, možda jednom та uvek, Nemačka se spasila od općeg rasula.

7. IV. 1994. g. Dr. Schacht osniva novu banku (Go/ddishoni·banh) sa kapitalom od 10 mil. liv sterlinga. Novac za ovu banku dala je Reichbanka, a ovoj je оређ а сото toga, otvorila kredit Engleska Banka u visini od 5 mil. liv. st. i 25 mil dolara. Svrha ove nove banke — koja je više pripadala Engleskoj nego Nemačkoj — bila je „da omogući trgovini i industriji da izravnjaju 5уоје račune u inostranstvu, bez da budu ove operacije ovisne od kursa "дотасе топе!е“.

11. oktobra 1924. osniva se, prema Dowesovom planu, nova emisiona banka (/e/chsbank), koja u vremenu od o0 godina ima privilegovano pravo izdavanja novčanica. Kapital je banke predvidjen na 400 mil. zl. m. Ova zavodi novu monetu (/e/chsmark) na novoj bazi. Najveća garancija da će banka moći udovoljiti ·svom zadatku koji joj je poveren u restauraciji zemlje, bio je taj da je bila neovisna od Reicha. Njen je autoritet vrlo brzo zavladao ·celom Nemačkom, a i u stranim državama uživala je neograničeno poverenje, što nije bio slučaj kod ranijih banaka.

Kao protučinidba stabilizacije bila je nastala velika ekonomska kriza u zemlji, čiji se traci još i danas proturaju kroz celu Nemačku. Kriza nastupa neposredno iza stabilizovanja monete. Najteže su bile godine 19924., 19925., i prvi semestar 1926. Kriza je bila opća. U zemljoradnji kao i u industriji proces je bio skoro isti. Industrija je to osetila pre, jer je ona bila ovisnija od državne monete, čija vrednost prema vani za nju igra glavnu ulogu, zato Što jc nemačka industrija izvoznog karaktera. Zemljoradnik je manje znao za reorganizaciju jer je svoje proizvode prodavao kod kuće a kupovao je opet većinom ono što se u semlji proizvođilo.

Dovoljno nam je da uporedimo brojke nezaposlenosti radništva i da konstatujemo koliki je opseg krize u industriji. Do 1922. g. bilo je nezaposlenih radnika 2%/, od ukupnog broja sindikovanih radnika; 1993. g. u avgustu broj se diže na G%/o, u oktobru na 19%, a u decembru па 28%. 1994. g. broj spada u decembru mesecu na &8"'/,, a u 1995 g. pada u mesecu junu na 3". U g. 1996. broj naglo raste i doseže se najviše do 22%/, (u junu je bio 18,19, а u decembru 16,7%/,), a u februaru 1997. хаугзије за 15,5". U oktobru 1995. g. bilo je svega nezaposlenog radništva 363.961, u januaru 1926. 2,030.646, u febraauru 2,056.000 (maksimum), u oktobru 1,308.969. U gp. 1997. mes. februara broj se diže ma