Ekonomist

143

jer risiko da će se na novcu izgubiti bilo je, za vreme iniluacije, jasno i svakom laiku.9%) Za vreme nove novčane monete, narod se slabo umeo da snadje, i da se njom posluži. Tek, moglo bi se- reći krajem 1926. g., i početkom 1927. novčano tržište igra vašniju ulogu. Treba napomenuti da je ovde utecala i opća nestašica novca. Rentenmarka i posle reichsmarka, nisu mogle da udovolje potražnji novca. lako je njihov ekvivalans u vrednosti nadvisivao ekvivalans pap. maraka, koje su bile ranije u prometu, ipak je bila jaka potražnja novca. Plate radništva, cene produkata, stanova, sve je to Dilo u vreme izmene nestalno, i sve utecalo veoma osetljivo na novčarstvo. Pogledajmo razvoj štednih uložaka. 1913. iznose ukupno 10.700 mil., a u jula 1992. 7.35 mil., dok tekući računi u 1913. с. iznose u & najvećih berlinskih banaka 7400 mil., a krajem 1922. g. 1000 mil.) To je bilo u vreme kad je influacija nastala. Onda kad su zapravo usledile posledice prouzrokoмапе и с. 1922. i posle nje, stanje se do beskrajnosti pogoršalo, kako nam tumače ovi podatci (u mil. zl. m.):

Ulozi na štednju Tekući račini Stanje je#5) nem. štedionice gl. berl. banaka krajem 1923. 2215 = » 1924. 1168. 655,4 - 1925. 1.620,1 135,6 | 1926. 3.090,8 1.119,4 30. МГ. 1927. 4.022,7 |E o

Ako definišemo da je kamatna stopa glavno sredstvo za regulisanje novčanog tržišta, onda ćemo do našeg zaključka najtačnije doći pomoću ove usporedbe:

%) Dr, Schcht u svojoj studiji Pe SfabihisterunrJ des bank, koja se ubraja medju jedno od najboljih dela na nem. jeziku o fin. politikama u Nemačkoj, donosi na st. 144. vrlo zanimljivu usporedbu, koja nam pokazuje kako je po-

stojalo kapitala u Nemačkoj: 1915. 1923.

u milijardama maraka zl. mar.

Stedionice 19,7 0,1 Banke 134 27 Osigur. zavoda 6.3 1,2 Ost. društva 4,6 0,4

Svega 44,0 4,4

37) Bapport du premier come, st. 38. 88) „Иипвећаје vw. Statistikć“, 1926. Nb» 22, i N» 9; 1927. N?» o, i N» 20.