Ekonomist, Mar 01, 1928, page 90

На овај начин прегледали смо добру половину београдских банака. Горњи преглед обухвата једну четвртину, али по јачини улога представља само једну петину, јер има међу њима

доста нових и малих банака, које се још нису попу ларисале_

као депозитне банке.

Да би се видело какво је стање, у том погледу, ван Београда, износимо овде кретање улога код новчаних завода пз Србије, Ј. Србије п Војводине. _

На дан 3!. децембра стање улога било је:

= Више 1926 1927 или мање (у милионима динара)

Крагујевачка Окр. Банка Па 8,4 9,9 4: Књажевачка Задруга. . . . - . . - 61 8,5 + 2,4 Индустр. Тргов. Банка Врање 26 5,1 = Ужичка Трговачка Банка 5,5 6.1 —- 0,6 Прва Генерална Банка Ниш 2.6 6,5 + 2,9 Пожаревачка Кредитна Банка 41 40 == Шабачка Штедионица 3,0 38,6 = 0,6 == Нишка Занатлијска Банка . 4,4 6,7 —+- 2,3 Ваљевска Окружна = 3,6 4,2 = 0:2 Пожавевачка Трговачка Банка 17,0 17,0 Власотиначка 5 ; па Е 222 2,9 + 0,7 (Обреновачка Задруга... . . 214 17 — 0,3 Неготинска Штедионица . . . .. 5,6) 6,8 179 Таковска Банка... зе ЛЕ 1,8 += 07 Младеновачка Пољопривр. Банка 0.6 1,58 — 0,9 Зајечарска Залруга -. O 125 16,6 + +41 Пожаревачка Штедиовица. . . 8,8 4,2 — 0,4 Извозна и Прометна Банка Скопље 3,2 5.8 +==>21 Полринска Земљорал. Банка 1,0 20 +10 Српска Тргов Банка Н. Сад. 29,7 38,7 + 40 Неготинска Штедионица 9,0 6,8 + 1,3 Привредна Банка Пирот 2,3 9,9 == 10 Упска Економска Банка 0,5 0,8 — 0,3 Срп. Кредитна Банка и Па Б. Црква 81 8,5 - 0,4 Призренска Банка. у 6.2 6,7 + 0,5

У горњем прегледу изнели смо новчане заводе из разних крајева Србије и два српка завода из прека (8. Сад и Б. Црква). Тако би се могло најлакше ценити где је стагнација била јача.

- Ако би се судило по стању улога код Зајечарске Задруге, могло би са рећи да у Источној Србији криза није била тако јака, као рецимо у Западној Србији. у 7 Шапцу и Лозници где је прираштај улога много слабији,

(Опадање се улога ређе опажа него у Београду. Поред Зајечарске Задруге, чији је улог 16 пута већи од акционарског капитала, вреди истаћи Срп, Трговачку Банку из Н. Сада, чији се улог повећао са 4 милиона и износи 61/, пута више него што је акционарски капитал овог завода. Нишесе у горњем пругледу приказује као место, у коме се не осећа криза у улозима Ј. Србија је у опште непозерљива према заводима и нерадо улаже новац у банке, те се прираштај од преко 2