Ekonomist

489

Када је начело индивидуалне иницијативе и одговорности, У првој половони прошлога века, почело да слави свој триумф на западу, опажени су и његови недостатци. Безобзирно примљен, тај принцип жртвује олако слабу индивидуу интересима јачег. Томе злу требало је наћи лека, И енглески социјализам у то време налази га у задругарству. Задругарство је пут који је требао да сједини индивидуалну иницијативу и одговорност са свешћу социјалне солидарности, да очува индивидуу као члана друштва, После рђавог искуства са државном интервенцијом седамнајестог и осамнајестог века, задругарство је изгледало као спасоносно средство и индивидуализма и социјализма (индивидуе и друштва). Лек, и ако није онако чудотворно дејствовао као што се то у почетку желело и очекивало, показао се ипак као спасоносан. Самопомоћ и солидарност удружени противу искључиве индивидуалности и државне интервенције. Енглези су то најбоље схватили, и код њихје задругарство дало познате сјајне резултате, али партиска демагогија задруге није напала да од њих начини једно од својих оруђа. У Француској, задругарство, које је хтела држава да узме под своје, закржљало је у прво време, и тек у колико се отело од непосредне љубави државе и њених партиских политичара почело је да даје бољг резултате. Непосредна државна интервенција и помоћ, ниште и убијају индивидуу, њену свест и одговорност. Пример развитка задругарства у ове две западне земље у првој половини прошлога века, требао би да буде стално пред очима и поборницима задругарства и нашим државницима ако имају још чега светога сем својих личних и партиских интереса. Оријентација нашег не би смела да иде ка убијању индивидуе и њене одговорности претварању ове добре институције у средство демагошке партиске борбе. На нашу певољу наше задругарство изгубило је свест о самопомоћи и солидарности, и почиње да плива пуном паром партиским водама или да индивидуу и поједине друштвене редове претвара у пуне инвалиде и малолетнике, ГРрви је случај са нашим земљорадничким задругама, а други са чиновничким, По своме постанку, задруге су и У Енглеској и Немачкој, па и у многим другим земљама, знак будне индивилуалне свести, а код нас су оне све више резултат државне и партиске интервенције, која убија индивидуу и њену одговорност,