Ekonomist

424

пољоприведе. Представници појединих земаља истицали су наиме потребу овакве сарадње у сврху јачања унутрашње потрошачке пијаце, па су у ту сврху шта више поговарали и заштитне царине за пољопривредне производе. Ја сам им међутим у својој реплици скренуо пажњу на повезаност привредних елемената која налаже опрезност, јер се последице обично не ограничавају ни на једну грану производње ни на један облик живота. Кад на пр. једна индустриска земља аграрним царинама спречава другу аграрну земљу да извози своје пољопривредне производе, онда приморава ову последњу да смањи своју аграрну производњу и да упућује своје беспослене житеље на обраду других грана, у првом реду индустриске гране производње. Последица тога било би повећање царинске заштите индустриских производа са стране дотичне аграрне земље, тако да би на крају крајева индустрија оне земље морала да плати цех, која је у жељи повећања унутрашње потрошачке пијаце сарађивала у прилог аграрне заштитне царине а протев потрошачких тржишта на страни. Ова моја аргументација имала је у толико успеха што се је конференција најзад сложила у том, да би та сарадња имала да се односи на мере и на средства као што су рационализација пољопривреде и т. сл. а да би аграрна царина у индустриски јако развијеним земљама имала што пре да се укине.

Ми би смо према дневном реду имали још да се осврнемо и на прилике код нас у земљи, али ћемо то оставити господи изасланицима наших чланова, који су у непрестаној вези са привредном свакидашњицом за то у првом реду позвни. Ми би само да споменемо, да су неповољне и административне прилике наше државе на страни све већма познате, тако да њихово заступање постаје све теже. Данас кал су сеу појединим државама сложили мање сродни елементи, него што су наша три племена, све се мање може да разуме заоштравање спора наших политичких странака и страначких група, које на крају крајева иде у прилог разорним акцијама наших

=

противника. — "BO ac

42 сесија Савета Међународног Бироа Рада

Последња (42) Сесија Савета Међународног Бироа Рада одржана је овај пут на позив пољске владе од 5. до 10. октобра т. г. у Варшави.

Пошто је Председник Савета г. Фонтен отворио Сесију поздравили су чланове Савета пољски министар рада и заступник пољске владе у Друштву Народа Међународног Бироа Рада нашто су се осим директора М. Б. Р. на позиву захвалили и представници појединих група. После тога прешло се одмах на дневни ред. |