Etika ili Filosofія naravoučitelna : po sýstemi g. professora Soavi

50 него да се са с-ви-нЪ низца неговори. у собра4нтю г ди онЪ има каквунибудЪ знаменипгосіиЪ * ту неѣешь ниша друго чути, него л самЪ то ігредБИДю. Я самЪ то знао. Л самЪ то рекао али ые нису хотедн нослушати . Я са* мЪ то ! и шо * и то • учинїо. Я- Я исти кога ме видите . Сви други валя да -слушаю као осуѢени нѣгово Я . А кога другога сирото я , несме тпу ни завириши . За сваіцо оѣе да нѣга питаю,- и іца се годЪ безъ нѣгова совѣта ночне , то ё чудо велико ако изиѣе на добро . Исте, и наче лохвалне добродѣтели кадсе за само суеславїе чнне; іцета • да свою цѣну губе . у овомесу суеславни сожалѣнія достойни , кои за чрезмѣрно лакомство похвале, кваре и губе ону исшу похвалу кояби имЪ се по справедливости пряна длежала Найму д рѣй ё безЪ су мнѣнія умѣ ренни човекЪ . Необезпокояваюѣи се ни мало за лепо мнѣніе другихЪ , онЪ то ласно получава . Дѣлаюѣи добродѣтелію, за саму чнсгпу любовЪ добротворенія, онЪ зна даѣе получигап ону похвалу кою и не шце . Умѣренность , осшавляюѣи добротворителнимЪ дѣянїямЪ нїову природну цѣну, неможесе искаЗаши какавЪ ё многоцѣнни тога добитакЪ . КадЪ .ми видимо да се еданЪ човекЪ неосуеїіава сЪ таковомЪ достойностїю сЪ каковоДруги толику славу тражє, шо возбуж* дава