Evolucija radničkog pitanja

рократијом које се рекрутују из њених редова. Како овде нема ни великог поседа, ни милионских градова, ни јаких индустриских центара, нема ни основних узрока ни битних услова за правм револуцију. У нормалним приликама, може 'се развити скроман раднички и јачи земљораднички покрет у свима облицима, али са претежно реформистичким карактером; у ненормалним, може доћи до пучева и до хаоса, али не до велике препородилачке и нагле промене. Дуго се веровало да се радннчко питање може брзо решити, реформом одозго или револуцијом одоздо. После многих неуспеха и разочарења, дошто се до уверења, више у индустриским земљама где је радничко питање старо и где су већ огледани разни методи да се оно реши; мање у економски заосталим државама, које још заноси фатаморгана брзих промена, да се оно не може решити, већ да се мора решавати. Да би радничка класа ушла у цивилизацију и да би добила свој удео не само у плодовима производње него к у њеној управи, њој је потребна извесна пред-спрема, које она у већини земаља још нема. Мере и установе социјалне политике су можда најбоља средства за оспособљавање радничке класе. А први предуслов за то јесте физичка, материјална и морална заштнта радника од свих злоупотреба капиталистичког система и слободно удруживање радника у синдикате, задруге и странке.

Лишература: Рпе<ЗгЈсћ Еп§еls, Вlе Варе сlег агђеИеп&еп Кlаsзе т Еп§lапсl (1845), 4. изд., Штутгарт, 1913. Еошз Вlапс, с!и IгауаИ, Париз, 1848. Ууез-Сшуо! и бl§lзшопсl ЕасгоЈх, ШзШге с!ез рго-IеШгез. Париз, 1870(?) Каг! Магх, Оаз КарИа!. I књ.; 6. изд., Хамбург, 1922 Август Бебел, Жепа и социјализам, Београд, 1910. Н. Негкпег, Пlе Агдеllег/га§е. 1 и 11 св., 7. изд., Берлин и Лајпциг, 1921. Мегпег бошћаг!, Оег тоЛегпе КарИаИзтиз. 4 свеске, на разним местима, нарочито књ. 11; 6 изд., Минхен и Лајпциг, 1924. Од истог: BогlаНзтиз ипЛ зог!аlе O. изд., Јена, 1908 и Пролетаријаш, Загреб, 1920. К. уап бег Вог§ћl, BогlаlроlШк, стр. 12 и даље; 483 и даље. Ј. Сопгаб, Ц Уlгlзска/IзроПик, гл. 111, Е. V. УЛезе, BогlаlроШlк, 111. „АгђеИег и. Агћеllегlга§еп“ и „Агћеllег(га§е“, „богЈаМегаокгаИе", “богјаћзгаиз ипћ Когатипlзгаиs“ ндр. чланци у Напсlп>. сl. 81аа1зг\>. и у РЈбПегРисћ сlег Уоlкзм>lгlзсћа/1. Р. Рlс, Ве§lзlаllоп Iпсlизlгlеllе (1931), разна места. 0. бсеИе, ће с/гоИ отгсег (1929). Е. НеуИе, BогlаlроlШк. 6. изд., 1930.