Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

УП. СМРТ ВЛАДИКЕ ВАСИЛИЈА У РУСИЈИ. МИСИЈА ПОТПОРУЧНИКА ТАРАСОВА.

априла 1762. г.послаше владике своје рођаке, Па официре Николу и Ивана Петровића, у Русију с писмима за цара; али је овај међутим био умро, и они у августу 1162. предадоше та писма државноме канцелару.

У тим писмима тражи се: 1.) указ да владика Василије опет дође у Русију; 2.) укав како да Црногорци поступају са својим непријатељима Дубровчанима, који их клеветају пред Портом: 3. помоћ Русије да се Црна Гора ослободи од турскога јарма.

Дакле, владике признају тај јарам (иго) још и 1762...

Колегија спољашњих послова, подносећи царици извештај о свему што је дотле рађено в Црном Гором,

као и извештај саветника Шучкова, износи и своје мишљење: да од Шрне Горе, док се год у њој не заведе поредак, не може бити никакве користи за руску државу, него само сувишног труда и сгладноће у руским односима с турским двором им с млетачком републиком. Према томе, колегија налази да није могућно задовољити и ове нове молбе црногорске, него да се ови изасланици врате у Црну Гору е одговором државнога канцелара митрополитима, који се у копији прилаже.

Царица је 28. октобра 1162. г. одобрила текст тога одговора; само је онде где се говори да владика Василије не треба да долази у Русију, својом руком додала: „у случају какве нужде, могу ваша преосвештенства послати овамо своје поверенике од стране црно-