Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

156 СМРТ ВЛАДИКЕ ВАСИЛИЈА У РУСИЈИ

дине, када су убили никшићског судију и све његове, за што су им Турци равном мером платили. И тако, у колико је Тарасов могао савнати, Црногорци и Турци

налазе се непрекидно у завади и боју, изузимајући једино Приморце, које Млечићи од тога уздржавају, јер им република даје редовне пензије, које нису мале.

О броју наоружаних људи који би се могли скупити у случају потребе, обавестио се Тарасов: да оних Црногораца који ни од кога не зависе, може бити око 2000; јер осим Катунске Нахије, за коју се може рећи да је независна, сви остали Црногорци стоје под туреком или венецијанском влашћу; јер Црмничка Нахија плаћа Турцима харач, а од Ријечке и Љешанске Нахије с Брђанима може се скупити на 4000 бораца. Из Грбаљске и Паштровићске Нахије, које су под млетачком влашћу, као и из села Љуштице, Кртола и Лештевића, — може се наоружати до 2200 људи, рачунајући у њих и оне Црногорце из разних нахија који служе у Цариграду као баштованџије, или се налаве у млетачкој војној служби. И ако све поменуте нахије и села стоје под влашћу разних држава, опет оне све по вери и својим прквама 5 под духовном влашћу дрногорскога митрополита, и, у случају рата се Турцима, многи од њих бију се а а

У свима црногорским селима има до 80 цркава, а манастира заједно с митрополитским подворјима има, 12, и у овима 28 калуђера. У колико је Тарасов могао видети, цркве им се налаве у оном стању како је о њима рапортирао бригадир Шучков. Обичне цркве стоје вазда отворене; па како их нико не чува, то се пастири који око пркве чувају своје овце и козе, по кадшто у цркви одмарају, те је стога по њима не мала нечистоћа, и у црквама се ретко служи.

Што се тиче оданости Црногораца према Русији, колико је Тарасов могао сазнати, није велики број оних који су усрдно одани Русији. Остали та осећања. показују само Онда када добијају поклоне из Русије, а нарочито новце.“

1 (вај извештај наштампао је М. Драговић у „Споменику“ ХХУ, стр. 88.—40.