Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

УШ. ЛАЖНИ ЦАР ШЋЕПАН МАЛИ.

Досадашњи историци Црне Горе не слажу се ни у томе ко је управо био Шћепан Мали, ни које се године појавио у Црној Гори, ни како је он успео у томе да постане фактички владалац у тој земљи.

Медаковић вели (стр. 58.) да се Шћепан појавио у Црној Гори 1766. г.. Симо Милутиновић (стр. 100.) вели да је то било 1767. да се Шћетан, живећи у селу Црнчанима, можда наговорен Латинима, почео издавати за рускога цара Шетра Ш1, „који тада у Русији беше страдао, и нестао“... Милаковић (стр. 112.) тврди, по једном запису кнеза Долгоруког, да је Шћепан био родом из Босне. 4. Андрић (стр. 54.) налази да је Шћепан говорио икавски, и да је, према томе, био Далматинац или Личанин. 8. Богишић (Кад. Јутоз!. АКадепије“, Ш, 158.) по казивању Стјепана Љубише, тврди да је био бегунац из личкога пука.

Ми смо у Ц. Кр. Д. Д. Д. Архиву („Мотепесто“, Газе. 2., Сопу. В., 10]. 8.—9.) нашли једно службено извешће бечкој влади о Шћепану Малом, у коме, између осталог, има и то: да је један Личанин у то време долазио у Црну Гору и да је познао Шћепана; али кад је стао причати да је Шћепану право име „Тован Ћук, Шћепан је тога земљака протерао.

Врло је дакле вероватно да је Шћепан био Личанин. Да га Латини нису наговорили да се издаје за Петра Ш, то не треба ни доказивати, јер Млечићи нису имали рачуна да јачају углед православљу у својој Боци. Напротив, млетачка република сматрала је тога