Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

154 ЛАЖНИ ЦАР ШЋЕПАН МАЛИ

све рађено. Ово је још више утврдило веру да је он Петар Ш, и од сада се његово име помињало на сваком богослужењу. Авакум је лично видео да је Шћепан накуповао велику количину хране, и да је лепо угошћавао свакога Црногорца који бик њему дошао. Откуда ПИ новац, Авакум не зна; али је чуо да је он у Дубровнику продао једну панагију за 7000 дуката...

Писмо кнеза Д. М. Галицина патријарху Бркићу и митрополиту Сави од 13. августа 17168., које је послато по Авакуму, врло је опширно. Од тај се тражи, по заповести царичиној, да се самозванац изобличи пред народом као варалица, да се протера, или још боље: да се преда вишем суду (у Русији 2), који ће му етрого судити за несрећу у коју је увалио народ. Ако духовни главари изврше заједно са световним ово што св од њих тражи, Галицин обећава богату награду; у противном случају, прети да ће Русија сасвим дићи руке од Црне Горе и њена народа.

И ако је архимандрит Авакум врло обазриво приступио својој новој мисији; и ако није ни ишао преко Котора, него се сасвим с друге стране прикучио Црној Гори: опет ни он није успео да преда владикама и главарима царичину грамату. Авакум је затекао целу Црну Гору опкољену млетачким трупама, које апсолутно нису пропуштале никога да пређе у Црну Гору. Ако је то ипак покушао какав турски поданик, њега су хватали и предавали турској власти; а ако је то покушао млетачки поданик, тога су бацали у тамницу. Тако су урадили и с једним човеком кога је Авакум погодио да однесе писма на Цетиње. Кад се уверио да је то немогућно, он је, по заповести кнеза Галицина, однео писма у Млетке и предао их маркизу Маруцију.

Шта се то догодило у Црној Гори да је она сада опкољена и млетачким и турским трупама 2

Од како се Шћепан прогласи царем, и од како је владика Сава морао да тражи његово допуштење да завладичи Арсенија, стадоше му долазити не само поклисари оближњих племена, него и исред Старе Србије, Арбаније и Херцеговине депутације с даровима, те се потресе и узруја сва земља с мора на Дунаво.