Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

ЛАЖНИ ЦАР ШЋЕПАН МАЛИ Шо

Дакле, нема сумње да су се Порта и република решиле да нападну на Црну Гору. Али зашто; Шта је сазиг ђе 2

— Шћепан Мали!

То се види из писма које је Мехмед-ага, мјухурдар румелијскога бејлербеја, упутио „старешинама његушким“ и из њихова одговора.

Шћепан Мали писао је директно бејлербеју и нудио му да се помире, „јер ви се на 528 можете користити противу ваши великие непријатеља“.

Беј лербеј је ово писмо Шћепаново послао на Порту и чекао је даља упутетва (ева та писма у руском преводу, „Споменик“ ХЦ, стр. 87. и 38). Мора бити да је добио заповест да евршава е Црном Гором пре него што букне велики туреко-руски рат, и он је напао. „Шћепан — вели Медаковић (59.—60.) — дочека Гурке и с њима се побије; но не могући великој сили одољети, повуче се у горске предјеле. Један логор турске војске стајао је у Бјелопавлићима, а други у Црмници. Та: једном се провали облак и удари гром у табор скадарског везира у Црмвици и попржи ли војску, те се од овога небесног страха сва турска војска ју азбјегне; други. опет гром у исто вријеме удари у дуждеву барутану, ђе сав прах запали, ког он Црногорцима ни за какве паре није давао. Једна чета Црногораца отела је од Турака читав један транспорт муниције, па сада дрногорека војска нападе на турски логор у Чеву, и рашћера га. Турци су искали Шћепана Малог да им га живог у руке предаду, па ће од ратовања одустати, но у том захтевању остали су Турци безуспјешни. Шћепан је често пролазио кроз народ, а народ гаје почитовао, видећи га отважна и брижљива за горске ратоборне витезове“.

Симо Милутиновић (стр. 100.) тврди да је Шћепан „целу годину дана био сакривен у манастиру Св. Николе у Берчели, па је после наставио да влада у Црној. Гори“. Ово више личи на Шћепана који је хтео да мири цео свет у славу Св. Јерусалима, и који није био нимало ратоборан.