Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

164 КНЕЗ ДОЛГОРУКИ И ШЋЕПАН МАЛИ

хапсеника. После дугог наговарања грофа Војиновића, народ се сагласи да поклони кнезу живот Шћепана Малог и задовољи се тиме што је затворен у вечиту тамницу“.

Да прекинемо часком податке из дневника Долгорукове мисије, па да се упитамо: како то да је цела ова експедиција могла доћи у Црну Гору, када смо напред видели да млетачке власти нису никога пуштале, па чак ни легационог саветника Мерка, који је толико био препоручен сињоријиг! Како то да кнез Долгоруки — коме је један од главних задатака био да се дочепа Шћепана Малог, и да га или уклони из Црне Горе, или да га за навек учини безопасним — не само прима Шћепана — који му одмах, 2. августа, долази у Бурчеле са својом свитом — као каквога одличног Црногорца, него га не узима на испит, не ставља га под стражу, оставља га у своме стану се голом сабљом поред њега, докле он враћа визиту патријархуг! Зар је Шћепан уопште смео отићи кнезу с „неколико Црногораца“, кад је знао како га Русија мрзи, и колико се труди да га се дочепа, те да му смрси конце7! Видесмо да Шћепан и 3. августа опет долази кнезу; и овај опет не предузима ништа противу „зликовца самозванца“, него га слободно пушта да зађе по селима и да „мути“ по народу. Тек кад је о томе извештен, кнез наређује гувернадуру да узме Шћепана под стражу и да га доведе на Цетиње. Ни та његова заповест не извршије се. Гувернадур је на збору 6. августа, али кнез га и не пита је ли довео Шћепана под стражу! На томе збору не помиње се ниједном речју митрополит Сава, духовни поглавар Црне Горе. Како може бити црногорски народни збор бев црногорског владике! Патријарх Бркић само је гост у Црној Гори. Откуда он, при свечаном отварању збора, е леве стране кнежевег! Па ни сутра-дан није Шћепан доведен под стражом, него он с голом сабљом у руци враћа народ и иде на манастир, у коме је кнез с толиким официрима и војничком свитом својом; и онда се „тарламентира“ неколико часова, докле кнез најзад не нареди да се Шћепан ухапси. Али се и та заповест нешто споро врши!... И тек кад је кнез поновио заповест: