Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku
КНЕЗ ДОЛГОРУКИ И ШЋЕПАН МАЛИ 165
само ако се томе успротиви, да се убије као метежник, Шћепан је ухапшен! И тек та заповест, коју је кнез по својој мисији требало да изда чим је ступио на црногорско земљиште, прави чудо од народа, који га је мало час плотунима поздрављао чим га је угледао, а који сада тражи да се његов Шћепан обеси, и узима грех на своју душу. И сад кнез Долгоруки мора да измоли од разјареног народа живот тога „зликовца, варалицу и т. д.“! Како се све то слаже;!
Да загледамо мало ближе у извешћа млетачких власти у непосредној близини Црне Горе; и ако су та извешћа, по тврђењу Љубе Стојановића, тако „штура“.
Пашкоје Цикоња, изванредни провидур млетачки у Котору, својом депешом од 5.—16. августа 1769, г., јавља: „11. тек, месеца (у ХУЈШ веку била је разлика између старог и нов. календара 11 дана) украло се неколико Руса, који су на два брода дошли из Јакина и довезли много ратне опреме за Црногорце. Један од њих Ђорђе Долгоруки, ђенерал, намерава одвратити Црногорце од лажљивог Шћепана и прошао је на Цетиње; на граници било је при том жива окршаја међу Турцима и Црногорцима“.'
У другој депеши од 10.221. августа исти изванредни провидур јавља опширно шта је било на Цетињу на Преображење, а шта еутра-дан. Главни провидур Далмације Динко Кондулмеро јавља са своје стране: да су се Руси искрцали испод Спича (отоманскога града, који се граничи ес Паштровићима), на 14 миља од Будве; да су искрцали мноштво пртљага, барута, олова и новаца: да их је тамо дочекало до 600 Црногораца, који су све то пренели. Наредио је да се на тој страни појача стража по копну и по мору.
На основу млетачких службених докумената, Симе „Ђубић овако реферише:
„У том букну рат између Турске и Русије; на прве знакове тога рата Шћепан просу глас по Црној Гори, да се све то ради за њега, да му набаве др-
# Симе Љубић, „Споменици о Шћепану Малом“; „Гласник“, П одељак, књ. Ц, стр 112.