Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

ШЋЕПАН МАЛИ И ДУБРОВАЧКА РЕПУБЛИКА 181

У првоме писму Дубровнику Шћепан, после сметеног увода из историје српске пропасти, набраја благо и „моћи“ за које каже да их српска господа предаше Дубровчанима на оставу, и ови придржаше: па тражи да се нешто од тога пошље у Јерусалим, а остало да се њему поврати... Наравно, јер он је сад једини српски владалац, и по томе наследник оне српске господе. Јавља да се био ранио, али да му је сад лакше. Шаље с писмом капетана Милоша, евога војника, у Дубровник. Саветује Дубровчанима да Мухамеда за брата не прихваћају, него да буду верни слави јерусалимеској и славној Русији. Ако неће, „да видим хоће ли му помоћи“. Затим наставља: „Знам одистине да није много вина: ма ми пошљите 2090 барјела, и пошљите ми 90) пушака, великијех топова; и пошљите ми оне две сабље што су с каменима; и пошљите ми 11 мача што ву с каменима; и пошљите ми икону Ов. Богородице која је била у сртскоме двору п она је с камењем, и друге троје мошти које су примили из Смедерева и Благаја; и пошљите ми два штита; и пошљите калциде (сигурно кациге), али именом панцире — то је остало поодавно! Што нијесте потрошили, донесите;, а што сте потрошили, зато бемо виђет лијепо“. Овде се, по свој прилици, наговештава благо које је деспот Ђурађ Бранковић 1441. године дао на оставу Дубровчанима. Затим наставља: „ако има кога у Дубровнику коме је мило да Русија добије, нека приме ово његово писмо за радост, и да му што скорије пошљу оклопе, јер му требају; него нека један од њих дође што пре, и нека се искрца у Паштровиће — оданде до њега нема више него 4 сата!“

Ово писмо Шћепаново датирано је 1. јуна 1711. године.

Коментар уз ово писмо дао је доносилац његов, Шћепанов „капетан“ Милош Ивелић у дубровачком сенату, где је његово казивање записано. Ево само појединих места из њега: Е

„А што вам је искао двије тисуће баријела вина, није хотјело ријети да му је потреба од вина, него за знамење од крви, коју је дужан сваки кретјанин про-