Evropa i Balkan : diplomatska istorija balkanskih hrišćanskih država u XVIII i XIX veku. Knj. 2, Evropa i Crna Gora. Sv. 1, Crna Gora između Turske, Rusije i Mletaka u XVIII veku

ЈОВАН РАДОЊИЋ, „ГУВЕРНАДУР НАД СВОМ ЦРНОМ ГОРОМ“ 205

провинција; па да онда приступе преговорима с тамошњим главарима, и да с њима уговоре привремену конвенцију до највише ратификације,

Како се за сада не може предвидети да ли ћеи када ће доћи до нашег рата е Турцима, то би поменуту инструкцију требало тако удесити, да она буде подесна и за ратно и за мирно доба, те да се ни у чему не пренагли, као и да се не пренебрегне. Стога. је потребно да Ваше Величанетво донесе још сада. своју одлуку, и за мирно доба, о томе: да ли да се известан број Црногораца насели у Банату, Буковини или на другом месту; или да се установи један или више батаљона регуларних на капитулацију, у којима би била школа за Црногорце, Арбанасе, Клименте и т. д., који би се спремали за нашу службу и за подржавање и јачање доброг расположења у поменутим народима.

Џошто се граФ Марковић жури да се врати кући, а како би било извесних тешкоћа одмах изабрати дотичног вишег официра, то сам ја дошао на немеродавни предлог: да се можда та мисија повери елавонском хусарском пуковнику Валишу, који се овде налази.

У осталом, узимам елободу да приложим и неколике опаске које сам према казивањима Марковићевим ставио на хартију, а која могу добро послужити за даља распитивања.

У осталом, све зависи од просвећене оцене Вашега Величанства и молим за даље највише наредбе.

Беч, 8. децембра 1717.

Бауниц ГРитберг.“

Прилози који се помињу у овом реферату кнеза Кауница, не налазе се у дотичној Фасцикули, а тако исто ни ручни царски билет, у коме је било царево решење; али се ово види из другог реферата, који је државни канцелар поднео 22. децембра 1717. г. и који овако гласи:

+ У оригиналу стоји „Рас саноп“; али то мора бити погрешка пера због сличности речи, јер овде пацификација не би имала смисла. = Ц. Кр. Д. Д. Д. А., „Мопепевго“, Еазе. Т, Сопуој. А, 121. 16.—18.