Ezopove i pročihъ raznihъ basnotvorcevъ, sъ različni ezika na slavenoserbski ezikъ prevedene, sadъ prvi redъ sъ naravoučitelnimi poleznimi izяsnѣnіami i nastavlѣnіami izdate i serbskoi юnosti posvećene Basne

53 или ідо з наигоре изъ високоумія, заіцо она три прва дадусе сЪ временомЪ поправиїпи, а озо последнђ’кадЪ нами облада неће већЪ да насЪ пусти. Да ідоћемо садь ? добро ако само хоћегао. Да поч1 ; V ' немо саыи себе одвараваши СіУ.ои^ воу каі Ла/^сс То:і> іхВ'^'оу тгі'у а.Лгід'вісіУ каі оіо§В’сотєоу. Совѣту® Плушархь. Да слушамо ідо и наши непріятели о нами говоре, да се несрдимо, на ако учемЪ безприс, трастїя познамо,.Да они имаду право наше недостатка обличаваюћи дасе исправляыо. Бепшои души и одЪ самога непріятеля истина з драга, а слабы умЪ ни одЪ пріятеля неће да з прими. НеісЪ .ярестанешо сами себе вараши пакЪ неће смети ни други, или акосе у су ди, а онь неће моћи, пакЪћесе осрамотити. Нешцимо похвале пре него з заслужило , и башь кадь з заслужимо, неицимо з, самаће доћи акосшо з угіравЪ заслужили. Ко з силомЪ хоће, она одЪ н'Вга бВжи. И ово добро да упамтимо, іцо намЪ годЪ у другима нїе мило од онога дасе всегда чувамо. Ко себе много фали нїе намЪ. нимало угодань. нефалимосе дакле. Ко оће самЪ да говори а другомЪ неда или неслуша , досадань з другима.' Мѣру дакле у говррешо. ко говори о другима зло-предЪ нами, и о намиће предЪ нима. Иегоеорймо дакле зло о другима, разве кадЪ з зло явно, позиашо и кадЪ }іоже неповиннима повредити, онда свакЪ чсстни ч\овекЪ моразло за зло признати и прошивишимусе колико више може. И Опеть овоа лепо правило , іцо намЪ удругиыа нїе мило тога дасе чувамо. Шо у добримЪ и павіешнимЪ людма похвалюеыо за тимЪ да настоишо, іцо годь видимо да просвеіцени народи шворе на обіцу ползу, творимо и ми, колико можемо. Не чинившее паме пнїи одЪсвїю, ово з знакъ варварства. И чуваймосе лисичїе похвале. Г) ьу ЏШ-