Ezopove i pročihъ raznihъ basnotvorcevъ, sъ različni ezika na slavenoserbski ezikъ prevedene, sadъ prvi redъ sъ naravoučitelnimi poleznimi izяsnѣnіami i nastavlѣnіami izdate i serbskoi юnosti posvećene Basne

66 4ь МАГАРАЦЪ И КОНЬ ОФИЦИРСДИ ІМагарацЪ гледаюћи официрскога коня, како га добро ране и служе ублажавашега; наричућига у добарЪ жасЪроћенииЪ, будући да о наломъ труду толико добра уживаше. А себе са сеимЬ злосрећна вменяваше, ибо при толиконЪ тсварёню и муци , ни плеве до изобилія нема. Доће вреліе на войску поћи , падне конь убїень: видига зяагарацЪ гди лежи савь у крвн. О! о ! рекне, затоли тебе онако господски раняу I Я салісе дакле у добри часЪ родїо, а не ши. Н а р а п о у у є н ї е. Врло разумно и справедливо говоря славни латински стихотворацЪ Виргилїи о і~отіпага$ піліішп Гпа 6 Ьопа погііп а§гісоіаз! Срећнибисе землЪдБлцк. звали , своя добра кадби познавали! А навластито кадь живу подЬ мудришЪ и законнимЪ правлЬиїемЪ , гдисе небое насилія н непра'зде. Кадсу разутыя и лрылЬжни домаћйни да имаду свое потребе. Едно просто зло ниша з и слаЬе к здравіе него богатимЪ де.сетЪ. Страсти, попеченія, гордостЪ, зависшЪ, ревность, славолюбіе, кое раздиру срца и душе велики фашилїя нимасу са свимЪ непознатє ствари. Колико впше зашлЬдЬлацЪдЬце иыа толико з богаіпїи. Едниыь словомЪ, акое самО трудолюбивъ, памєтань и потенъ, оыь з блаженъ човекЪ на землн42. МА-