Ezopove i pročihъ raznihъ basnotvorcevъ, sъ različni ezika na slavenoserbski ezikъ prevedene, sadъ prvi redъ sъ naravoučitelnimi poleznimi izяsnѣnіami i nastavlѣnіami izdate i serbskoi юnosti posvećene Basne

б? 42. МАГАРАЦЪ ВРАНА И ОВЧАРЬ. -Магараць сь ранѢиимЬ лећка пасаше на ливзди иећу овцами, долетииу Врана на лећа и почнезлу кдюцаши рану. Магараць се стане бацати ногами, бѣжати по ливади и дречати: ОвчарЂ немогаше то гледати без великогЪ смея. КурякЪ одЪ некуда на то сматраюћи рекне. О ядни ми .куряци, несрећнилисмоти на свету! врана му еде живо иагаре а онь се смез , а насЪ како одЪ далека упази, станега Вика као дасе помами. Нарапоууенїе. Некесу отвари саме по сєби тако смешие да и невесео шора имсе сиеяши. Видити пїяна какосе юначи да управь иде, а посрће, свакЪ се шоме смез, но стару и немоћну сыеятисе ідо посрће, тоз права лудостЪ и знакЪ зла срца. На клизавици падне новекЪ, препадвесе , скочинаноге, обзиресе гледаюћи есулига многи видли, и не сашо несрдисе акосе ко шоме смез. Но и самсе себи смез како з пао н застидїосе : али кадЪ ко падне и поквари ногу илЪ разбїе главу, акоће и пїянь бити: ту већь нїе до смея, но до сожал'Внїя и помоћи. Трбаву, сакату и лишену ума смеятисе, шо з знакЪ худа и неваляла воспитанія. Шалитисе и просто смеяти, веста су различите веіци, одъ руганя и посш-еяваия: прве произходе одЪ добра и незлобива срца , а поСледиВ изь зла и пакосна. Сь. плачуідими плакагпи шосмо дужни человѣчеству, а са см'Ѣюіцимися не всегда смеятисе, кадсе они на зло другога смею. ОваковимЪ СпасителЪ нашь вели, Горе вамЪ'смеюЕ а іаимся.