Ezopove i pročihъ raznihъ basnotvorcevъ, sъ različni ezika na slavenoserbski ezikъ prevedene, sadъ prvi redъ sъ naravoučitelnimi poleznimi izяsnѣnіami i nastavlѣnіami izdate i serbskoi юnosti posvećene Basne

?ї. Вѣжи, пустисе за нимЪ и удалисе одЂпетла; Онда лавь скочина нѣга и даму познати коз лавь коли иагарацЪ. Паравсууенге. Ондасє ко наивећма осрамоши ісадь себе забора» ви. Аавь одь природе боисе пешлова пояня, несшидисеодЬ шога и бѢжапш. разумань човекЪ, кадЪ види, да едяомЪ разговору или послу нїе вєніЪ , а онь слуша и смашра піо други говоре и чине, и всегда сє ползуе. А неразугаанъ и неразсудань то не дюже. Кажу за некаква Йака Самоука да га нико нїе могао надговорити. Тосе ласно тоже вѣровашя, ерь коће луда надговорити ; реклису едномЪ философу при пићу, ідо ћуши ? рс-ћићеду да ниіда незна. Башсше погодили' Одговори ови, при пићу ко найманѢ зна, найвише говори. Смислень се сшиди пачатисе у то, чему нїе веіцЪ : а несмисленусе велика срамота чини ако онь свуда свой носЪ >іе увуче. АпелесЪ славни живописацЪ предлагаоз народу свое Иконе и слушаоби мнѣніе многихъ о иима; доћеПапучїяи кажему да би та Цапуча, на сви начинь болѣ стаала, послуша Зографь и ггоправиПапучу, ондатисе онь понесе иакЪ почне неідо и о ноги беседиши: доста огпвеміа му АпелесЪ ; Папучїа некЪ не иде далѢ одЪ Папуче. МегавизосЪ, Персїйски Астрапь доће кь Апелесу гди ови изоЄражаваіпе, слуге и оружїеносци нѢгови блистаусе у злату, ученици Апелесови сматраху на Господина са удивлѣнїемЪ , а.кадЪ ови почне разговараігіисе о живописсшву, о коему ниіца незнаћаше, почну ученици хи хи хи. Неговори више о томЪ, пришапћему майсторЪ, ерь видишь да тисе деца смею, а да знашь како говоришь и самь бисе себж смеяо. І »< 33 ИЛ