Fabrike radnicima

29

на тај начин губи везу с народом н са свим оним што би заиста била њена дужност. А то је: дужност организатора и најактивнијег учесника у свнм политичким, културним и привредним акцијама, дужност масовне контроле и непосредног учешћа на свим иољима друштвене дјелатностн, дужност днзања полета стваралачких маса својим примјером. Свести улогу партпје на бирократски апарат, дио државне машине за присиљавање, за спровођење разних принудннх мјера, то је супротно учењу Лењина о улози партије у првој, прелазној фази, као руководиоца и васпнтача, а не онога којн гони. Тзј шаблон се био почео и код нас практиковати, али смо ми предузелн потребне мјере и строго ћемо се чувати такве праксе код нас.

А како постављају совјетски руководиоци развитак у комунизму? У марксистичкој науци нигдје се не говори о прелазу у комунизам у скоковима, иако се говори о дви је фазе, о ннжој и вишој фази комунизма, које претстављају једну цјелину у којој се врши постепени прелаз ка комунизму. Говори се о постепеном развитку у вишу фазу, комунизам, послије заузимања власти од стране пролетарнјата. А ипак, совјетски руководиоци постављају ствар тако као да они могу одредити кад се може сматрати да се прешло на вишу фазу комуннзам. То није никаква шала већ жалосна истина, јер је свнма познато да је Молотов већ 1948 године прогласно улазак у вишу фазу комунизма. Ево како је Маркс дефинисао прелажење у вишу фазу: „У вишој фази комунистичког друштва, послије тога кад ишчезне поробљивачко за човјека потчињавање расподјели рада, кад ишчезне заједно с тим и разлика између умног и физичког рада, кад